Željko Janković

Željko Janković je rođen 1983. Živi i stvara u Pančevu. Pobednik je festivala "Šumadijske metafore" 2010 godine. Tim povodom iz štampe je izašla njegova prva zbirka pesama "Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji".
Janković je 2011. dobio prestižnu nagradu "Branko Radičević", koju dodeljuje Društvo književnika Vojvodine za najbolju prvu pesničku zbirku autora starosti do 29 godina.





LONESOME DEATH OF THOMAS BERNHARD

Danima je pisao poeziju na gladan stomak.
Sada me podseća na još uvek živog morskog psa
koji se odnekud pojavio na operacionom stolu.

Ipak, malo ćemo da odugovlačimo
sa presađivanjem organa.

Čovek u susednoj bolničkoj sobi
koji nestrpljivo očekuje svoje novo srce,
još uvek, začudo, ima sasvim dovoljno snage da mrzi ajkule.

Potpuno ga je sludela
ova deplasirana, hirurška ekstravaganca.

Sada ih, kaže, ima čak i u Bodenskom jezeru.

Dakle, osvetiću se, post mortem,
onima koji su o ljubavi pisali koristeći najobičnije mastilo.

Da, biće to moja skromna, zagrobna užina…

Ali, neću ih buditi noću, sakrivajući se
iza belih, satenskih zavesa,
niti ću im se plaziti u ogledalu.

Sve je to poprilično otrcano.

Pustimo ih, neka svake večeri na miru
operu svoje zube.

Poigravaću se sa njihovim manuskriptima,
i to u trenucima kada ih budu pakovali.

Zamislite: pesnici u svojim objavljenim
radovima zatiču vezane stihove.
Gospode, pa oni su verovali u slobodu,
a ne u patvorenu geometrijsku pravilnost.

Kada ih opije miris sveže štamparske boje,
dokusuriće ih sadržaj dopisivanih reči.

Ali, šta da se radi, to će nalagati zakoni metrike…

T. S. Eliot je rekao da nijedan stih nije slobodan
za čoveka koji želi da uradi dobar posao.

U pravu je, ti ljudi zaista dišu punim plućima…

Najzad, spiritizam je obezvređen, i zaista mi je žao
što će daktilografi pretežno završavati u ludnicama.