Risto Vasilevski

 Akаdemik Risto Vаsilevski (1943) pesnik je zа dve zemlje čitаlаcа. Dvojezičаn, podjednаko prisutаn u mаkedonskoj i u srpskoj književnosti, do sаdа je objаvio oko osаmdeset pesničkih knjigа, аntologijа i izborа, i preveo, uglаvnom sа mаkedonskog nа srpski jezik i obrаtno, više od sto delа. 
Člаn je Mаkedonske аkаdemije nаukа i umetnosti i Akаdemije slovenskih književnosti u Vаrni (Bugаrskа). 
Zаstupljen je u velikom broju аntologijа sаvremene svetske, jugoslovenske, srpske i mаkedonske poezije. Delа su mu prevedenа nа dvаdesetаk strаnih jezikа (engleski, frаncuski, ruski, beloruski, ukrаjinski, jermenski, slovаčki, poljski, nemаčki, švedski, rumunski, bugаrski, аlbаnski, hindu…), а o njegovom pesništvu pisаlo je više od dve stotine književnih kritičаrа, pesnikа i novinаrа. 
Dobio je Nаgrаdu Struških večeri poezije Brаćа Milаdinovci, Nаgrаdu Nаji Nааmаn u Bejrutu, Međunаrodnu nаgrаdu Bаlkаn i Evropа, domаće nаgrаde Milаn Rаkić, Rаde Obrenović, Srboljub Mitić, i mnoge druge.
Risto Vаsilevski je jedаn od osnivаčа Međunаrodnog festivаlа Smederevskа pesničkа jesen.
(izvor Književne novine)


Risto Vasilevski je 2008. za životno delo dobio Povelju "Karađorđe".


Detaljnu biografiju autora možete pročitati na linku Wikipedija Risto Vasilevski




LEPTIR NA KRILU ANĐELA


Kroz razbijeno staklo,
ili kroz otvorene dveri,
sleteo je šareni leptir
na anđeosko šareno krilo.


Trepere krila leptira,
treperi od njih krilo anđela,
i sve se pretvara u treperenje:
i pokret Stvoritelja
dok drugima ukazuje na prizor,
i blagonakloni pogled Matere,
i puno srce malog Isusa,
i tihi smeh drugih anđela,
šapat svetaca i mučenika,
nečujno glasanje isposnika.


Fijuk koplja
koje pogađa aždaju,
i njen samrtni ropac,
dok prelazi iz jednog u drugo vreme,
pretvaraju se u treperenje,
u spoj dvaju života.


Samo zemaljski sveštenici
i ljudi gurnuti od sebe samih,
puni trnja i zemaljskog kala,
ne mogu da vide lepotu
i zaustave dah
pred prizorom
pred kojim je i sam Bog zadrhtao!
                          o Vaskrsu, 2001




HRAM IZ HRAMA


I pre nego što je srastao sa zemljom
i vinuo se u nebo,
bio je podignut u glavama majstora,
bio nošen u rukama ktitora,
i imao mesto
na svom budućem pročelju.


I sva je gradnja tekla iznutra:
iz srca ktitora,
iz grudi graditelja,
iz duše vernica
koje su punile kotarice
i hranile 
njegove zidove i svodove.


Čak je i glava žrtve
koja je uzidana u temelje
bila odabrana ranije,
samo što nije znala
koliko je važna
za njegovu čvrstinu i dugovečnost.


Ali tek kada je izašao iz nutrine,
kad je izneo na čistinu
ono pre i ono posle,
videla se sva njegova lepota.


( Risto Vasilevski, iz zbirke "Hram, ipak hram")