15.11.2011.

Ana Mitrašinović

Mlada pesnikinja iz Mladenovca. Rođena je 1990. u Beogradu. Studira astrofiziku.
Radove je objavljivala od 2004. u zborniku "Šumadijske metafore". Godine 2007. na ovom festivalu dobija nagradu publike.  Njena zbirka pesama "Neo Punk" objavljena je od strane Studentskog kulturnog Centra, Kragujevac(2009). Ove godine ušla je u uži izbor za nagradu Festivala poezije mladih u Vrbasu.


SCENA

Sve to podzemlje
ili
ol det andergraund
jer bi trebalo da stvori
aluziju na All That Jazz
bez nekog posebnog razloga
bez neke skrivene namere
( čisto iz fore, jel ?)
jer to je podzemlje
samo po sebi jedinstveno
viđeno udvostručenim očima
jedne obične zunzare.

A ugašene ugljenisane oči
matorog bradatog
gospodara podzemlja
mrmljaju:
"Dobrodošli u pakao!
Bez novca i žudnje za
galonom alkohola u sebi
slobodno odlepršajte natrag!"

Drugih znakova upozorenja nema.
Dveri pakla su aluminijumske,
nikako plamteće, užarene
i pred njima tek ponekad
stoji ćelavi gorostas
nigde nema troglavog psa,
nije se sakrio iza
pokvarenog radijatora u Limbu,
taj Kerber tek ponekad izbije iz zvučnika.

Nema ni paklenog ognja,
taj se odavno ugasio,
još jedino gore
kuplerajsko crvene svetiljke
u psihodeličnom okruženju
i sablasno tinja žar
na vrhu cigarete bez filtera
polu - pijanog princa tame
koji, uprkos svemu, sedi mirno,
staloženo, i nastavlja da pije
sok od rogate životinje
dok novo-pridošli klinci
bez kilometraže urlaju:
"Bes! Čelična udovica! Slejaaa"!

i onda nastavljaju da se
krše, lome, kolju, pale
sve dok konjica u plavom
ne odleti da ih pokupi
jednog za drugim
kako bi gozba mogla da se nastavi.

Frojde, gledaj, uživaj i
posluži se-slobodno.
Znam da je ovo raj za oči,
ne pretvaraj ga u radionicu,
ove bolesne, devijantne kreature
nikad neće biti izlečene.
Nalij se i asimiluj!

Verovatno ću isto uraditi i ja,
nešto manje obična zunzara
kojoj prizor bode oči
i one sad bole, peku od smrada
njihovih duša i jeftinih cigareta.

Kako bih vilela da se rasplinem,
da nestanem
da se izbrišem.

Kako bih volela da se ugasi plamen
udvostručenih očiju
da ne gledam više.


HIROVI

Potrebno je da budem sama.
Samo par dana.
Slobodno me pošaljite u ludnicu.
Snaći ću se . Nekako .

Zaključana u sobi.
Mačka mi je popila kafu.
Keva usisava sobu iznad moje.
Prozor mi je otvoren, komšija vari šine,
komšinica se dere - na njega, na klince.
Brat šutira loptu, udara u moja vrata.
Prokleti telefon uporno zvoni,
neka budača traži Dom zdravlja,
neki potpuno drugi svet.
Na TV-u Grand parada - kiča.
Žene se smeškaju, poziraju,
Bože, kako su ružne, dođe mi
da vrisnem, da se pobijem, džaba...
Ja ne znam da se oduprem.

Potrebno mi je da budem sama.
Makar par dana.
Slobodno me pošaljite u ludnicu.
Snaći ću se. Sigurno.





Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.