Radoslav Vojvodić

Rođen je 1934 godine. Autor je većeg broja knjiga poezije, romana, antologija. Njegov najpoznatiji roman nosi naziv Knez tame,a pesničke zbirke : Unutrašnje svetlosti i Dvojnik iz Knez-Mihajlove ulice.
Dobitnik je mnogih književnih nagrada : Lazar Vučković, Rade Drainac, Đura Jakšić, Kruna Despota Stefana...
Radoslav Vojvodić je dobitnik i povelje "Karađorđe"(2004) koja se  u okviru manifestacije "Šumadijske metafore" dodeljuje pesnicima, za životno delo.

SRPSKI DOGAĐAJI

                            (u Beogradu, 2010)

Evo me u parku tašmajdanskom

(Nekako lepše i patetičnije odzvanja

Prvo park Tašmajdan metafora)

Jutro prečisto obuzeto snovima

U zlatastom koloru kosmičke jeseni

Božiji poklon uz dane samomučenja

Neka bolna groblja opet uzdignuta

Rujavost izjednačena s bolešću

Venu suncokreti zelen u truljenju

Lutajući psi preskaču tuđe staze!

Narod u ogradama pred horoskopima

Uz smeh se podižu mnoge zastave

Političari ističu buduće ptice bele

Moderna proročišta u očima manekena

U medijima vele ovo je naša zemlja

Perspektive su i zato na repovima

Odbeglih mačaka još iz boja Kosovskog

U bezvazdušnom internetu cilj se providi

Presvučena svetlost u ogledalima

Ukradene ikone na evropskim pijacama!

U slobodnim našim studentskim danima

Čudesni zaokreti ženskog dupeta

Drhtava dragocenost retkost na ulici

Koliko ih je jutros u tesnim farmerkama

Vatreni dodiri kao da red ugrožavaju

U autobusu 33 organ bezvlašća struji

Parada ponosa zasmejava građane

Dobrovoljno svučena tela uz dahtanja

Tajanstveno ponašanje svih predvodnika

Pomaže nesrećnicima u javnim nastupima!

Ono što je unutra izvan događaja je

Kako pronaći ključ i izbaviti se

U druge zemlje odlaze već poniženi

Svak ko je proćerdao to čime jeste On

Oprezni ismejavaju uzvišene ciljeve

Odmaknuti od jame i ne spavajući čedno

Nema se kud odavde živećemo bez cveća

Mučno je bregovi nam bliski nestali

Um ih u priviđenjima doslućuje

Kako se zavetovati u bogoostavljenosti?

Dečica u spomenarima još uvek crtaju

Nastrane vrtove i u njima sanjive

Đavolčiće kako raznose plave zidove

Domova građenih humanitarnom pomoći

Uz javnost preobučenu u bolničke kape

Napeta je policija svršavala u gaćama

Dok su izabrani vođi predvodili klovnove

Sve do vašara u skupštini koja će glasati

O onome što je iznenadna pomoć Amerike

Evropsko smeće briše obraze čistim krpama!

Vavilonska kula opsela je Srblje usnule

Nesvesne dok ih u šarene krpe uvijaju

Gole i bestidne sa uzdignutim bakljama

Predvodnike nekada nepristupačnog Balkana

Onih izaslanika božijih u kricima predaka

Negdašnja tvrđava uz previše izvora

U žbunju danas nisko savijenih glava

Nevidljivi je ubica raspisao poteru

Ko može da sruši spomenike prošlosti

Zar nismo bar kao pojedinci izabrani?

Nevladine organizacije žene u crnom

U zamračenom horizontu i proglasima

Ne prepoznaju Ničeove Ukočene Kokoške

U tamničkim uspomenama zavodnika

„Svaka nesreća rod ljudski proslavlja“

Zvezda Danica ostala bez ljubavnika

Beli se medved sakrio iza tuđe kuće

Mnogi su izabrali Univerzitet Apokalipsu

Odavde se ne vidi crkva Svetoga Marka

Ranije bejaše baš uz „Poslednju šansu“!

Koji se premeću u lutke od slame

Nagrađeni su i spavaće u jaslama

S kokoškama koje prebrzo zoblju

Kukuruzna žuta zrna svuda rasuta

Otpušteni radenici sa utuljenim lampama

Presreću luksuzne u crnoj limuzini

Gde se brčkaju navikli na bazene

Impotentni duhovno bez tople supe

Večite tuge „svi su čamci prazni“

Provozaće „zlatne kočije“ na Mesecu!

Teški snovi ispisani na zidovima

„Rastumačite mi ove nebeske prilike

Vi se gospodine bavite čudnim šarama

Šta sve to znači i šta kažu kad lažu

Setite se gospo zlog maga Volšebnika

Maestra Markiza de Sada usred tamnice

’Pomračenje svake svetlosti neophodno je’

Nesrećnik treba i mora da trpi poniženje

To je zakonito i od boga jeste

Vrhovna zamisao je pravilo najjačih

Istina egzistencije onih koji tlače!“

Starac na pijaci se ne buni

„Od štetu niko si nema vajdu

Niti ovija s vlasti niti drugi

Uvek će si gore biti prijatelju“

Je li baš nisko mesto gde jesmo

Nedostojni da se krenemo napred

Kao da slobodnog puta opet ne ima

Sreća međutim ne može niotkud stići

Varvarski ratnici večito su ubijali

I čast pobede s pobeđenima slavili!

Može li iskustvo naroda izbaviti

Bar onoga koji ima čime da shvati

Sve ono što živo biće učini

Ma šta da jeste u bolu i nasladi

Uvek otkriva lik čak i bronzani

Čime su to u njemu i on preobraženi

Uzaludan je veštački trud neiskazani

Usamljeno će ga srce vazda osetiti

Cvat Onoga što volimo opstaje u tajni

Duša ga pozdravlja čim počne listati!

Književne novine, decembar 2010
Preuzeto sa autorevog sajta Prosvetljavanja