Promocija - Dejan Bogojević

 U Centru za kulturu - Mladenovac, održana promocija jubilarnog 50. broja časopisa za književnost , umetnost i kulturu AKT, iz Valjeva. Na promociji su govorili Dejan Bogojević, glavni i odgovorni urednik časopisa AKT i mr. Dušan Stojković , zamenik urednika.

Jubilarni broj AKT-a promovisan je nedavno i u Sloveniji, Poljskoj i Italiji. Pored časopisa na promociji u Mladenovcu bilo je reči i o stvaralaštvu Dejana Bogojevića.
Rođen 1971. godine u Valjevu. Piše poeziju, prozu, haiku, esej, dramu, književnu i likovnu kritiku. Zastupljen u preko dvesta zbornika, zajedničkih knjiga i antologija u zemlji i u inostranstvu. Objavljuje u većini domaćih li­stova, časopisa i revija, kao i u inostranim (Holandija, Slovenija, Engleska, SAD, Bugarska, Indija, Poljska, Makedonija, Novi Zeland, Irska, Rumunija, Japan, Nemačka, Rusija, Norveška...). Objavio četrdeset autorskih knjiga.(link)

Dejan Bogojević - Poezija i proza

ZLOSLUTNA PAPRAT

Zaljuljano lice. Struna predvodnika.
Munja proždire ljubavni šapat.
U toj šumi nisam mogao probuditi pesme.
U toj šumi nisam mogao usnuti boje.
Zasipam se sve brže i brže
slikama sa jezera.
Pustim vodama što kuljaju
kao ponoćni vali.
Pod kožom zacvileo sam mrtav.
Izlila se pesma.
Zloslutna paprat zeleni se u mom vrtu.
Raskriljene magle duše slivaju niz bedra.
Niz bodež. U zahuktalu vatru.
Ugašenu.





RUMENE DUBINE ZVONA

Posle svake plovidbe
talasi i jedra trepere na rubu
dotičući ogoljene vidike.
Polja bez plamena sunca.
Ptice bez krika nad nebom.
I ova pesma je prineta žrtva.
Lelujavo otiče noć.
Ruke mi pune
rumenih dubina.
Oglašavanje zvona
Potom…
Pitoma noć.



PRIČA ZADRTOG JUNAKA

Objasniću.
Otišao sam ne pominjući ime. Bez umora i bez ukusa koji bi proždirao. Okačen o tavanicu bez pitanja bejah zadovoljan kao želja sa kojom se ponovo srećeš.
Uz put, u ovoj prilici osetih hladnoću.
Nije došla hladnija noć. Korak i odzvanja broj.
I ponavljanje: "Opet zadrt junak!" Nema šaputanja. Zamišljen hodočasnik se pokaja. "To je put netaknutih". Još glasnije.
Turobno je.
Želim jaku bravu. Bez obzira ko je unutra biću ljubazan. Ubeđen u njegovu žeđ skrivah izvore. I beše lažni, i pravi beše.
Pojavljujem se sa svojom besedom. U svojoj kući sam. Da podignem glavu, da čujem vlastite reči. Naslonjen na zid, ispred mene senka.
Vrištim!!!


U PEĆINI SEBE

Oseća vodu pod tabanima i most se ljulja. Preveliki tovar ljudi puštenih iz ćumeza. Potom se prostreše valovita zelena dolina, četinarska šuma, pa deo zemljišta pod zrelom pšenicom.

Beg od skarednih prizora ga je gonio na nagle i neujednačene pokrete, dok je uzaludno tražio pećinu, drugu tamnicu. Vodio je poseban život pre događaja koji će u njemu izazvati strah od svakog šuma, svetlosti, čak i svetlosti svitaca.

Dugo je bio zatvoren. Nisu mu dali da slika, pa je slike čuvao duboko u sebi, verujući da će uspeti da ih, sačuvane, prenese na platno. Gledao je oko sebe unezvereno. Nije video nijedan detalj zamišljenih i čuvanih slika. Pomislio je da je to sasvim drugi svet. Hodao je bos ne osećajući ubode oštrih trnova. Jurio je ka pećini tražeći spas.

Mešale su se boje pred njim dok se telo grčilo. Začu gavrana. Pratio je njegov let i došao do ulaza u pećinu.

Ponovo smiren, stvarajući slike u sebi i čuvajući ih samo za sebe, napolje, jednostavno, nije hteo!


ODREDI SMRT

Podiže govorničku visinu glasa dok gleda ka gomili koja ga okružuje. Ugledao je nekoliko poznatih lica bez karakterističnog izraza. Kostimi su skrivali njihovu ličnost. Ljudi koji su ih doveli stajali su ukočeno. Čekala se njegova reč.

Podiže ruku, odredi smrt, zadrhta mu mišić u predelu stomaka. Nasmeja se. Posao je obavljen.


izvor:Književni pregled

povezano:blogspot.promocija-akt-i-antologija-zrnca