Vladimir Bjelanović

Vladimir Bjelanović, rođen  19.aprila 1981.godine u Novoj Varoši gde je završio osnovnu i srednju školu, poeziju piše već dugi niz godina. Predsednik  i jedan od osnivača Književnog kluba " Danilo Kiš" iz Nove Varoši, kao i član Teatra poezije " Marina Cvetajeva " takođe iz Nove Varoši. Pesme objavljivao u raznim književnim časopisima kao npr. Svitak , zatim u Zlatarskim Novostima, Večernjim Novostima......Forumu Tvorac Grada, Poezija SCG......., Poezin , Zbornicima Garavi sokak 2011( Inđija), Sinđelićeve Čegarske vatre ( Niš ), Šumadijske metafore (Mladenovac) , Ćirilica ( Petrovac na Mlavi ), časopisu Bdenje ( Knjaževac ), Između dva sveta (Udruženje književnika Branko Miljković, Niš)
 Student je  Grafičke tehnike i dizajna u Čačku.Slika i povremeno piše lirsku prozu.



Zlatni dan

Zlatni dan
Curi poput skrivenog
Meda u vlažnim zlatarskim
Šumama .
I ti si kao zlatni dan.
Lebdiš nalik leptiru
Nad vodama brzog toka.

Ponekad kradem tvoj pogled,
Nesmotreno, ali krajičkom oka.

Uvek si tu,
Nadomak jave,
I nadomak sna.

Čekam te na vijugavim stazama,
Na predelima opasanim
Drvoredom vrba i breza ....

A ti i dalje lebdiš,
Nad rekama nekim,
Nemim i dalekim,
Zlatasta....
Kao zlatni dan.




Zlatnom danu

Tebi ne treba neko kao ja ...
Pomahnitali poeta
Pred kraj leta ...
Tebi ne treba stih,
Niti priča o snu...

Ostavljaš m tek tako,
Lagano, lako poput vetra
Koji igra svoju igru ostavljanja!

Jer ti si Zlatni dan,
Jedan posve nedosanjan san,
A kraj je leta,
I zlatost se gasi ...

Valjda će naići neko,
U purpuru miholja,
Da zasija,
Da me spasi !



Prolećna poruka

Još jedno proleće

započinje kišom,

A duša mi žudi

za ljubavlju višom

od reči što šapućem

Mladom vetru što ludi.



Odjednom tišina,

tiša i od same smrti,

Pa zvuci kiše

kojima taj mlad vetar sudi.



Gledam u zamagljen prozor,

Čitam tajne znake tamnine...

Na tren vrana mi ko glasnik

doleće i prenosi poruku tišine.



Poruku Proleća, iz daljine