Promocija - Aleksandar Arizanović

U četvrtak 13. septembra,  u Centru za kulturu u Mladenovcu, održana je promocija prve zbirke pesama Aleksandra Arizanovića.
Zbirka pod naslovom "Pesme" objavljena je u izdanju Udruženja sveslovenske učenosti.
Na promociji je pored autora govorio Miroslav Dimitrijević književnik iz Paraćina,  stihove je čitala glumica Nada Stojimirov.
Aleksandar Arizanović je rođen 1986. u Beogradu.  Student je kriminalističko - policijske akademije. Živi i stvara u selu Međulužje, kod Mladenovca.



Magla

Plitko je more za velike nade,
knjiga od slova - beznađe reči,
i perut misli pokrete krade,
svaka vlas zbunjenost leči jer.....
Plitko je more za velike nade.


Mašta je atak na razum i mrak,
praznina za znanje, slobodno vreme,
san, trk ka nebu, stokorak lak,
milioni tona - nikakvo breme jer.....
Mašta je atak na razum i mrak.


Ćutnja je reč koja kaže - da,
pokret misli sa usana lednih,
slaganje i kvorum bez članova rada,
strah od sudara prepirki žednih,
Ćutnja je reč koja kaže - da.


Pogled je večnost, nekada tren,
let i krah života u zoru,
svežanj trske na teme oboren,
oteti uzdah u nespretnom govoru,
Pogled je večnost, nekada tren.

List na vodi luta bez cilja,
čovek u tami plovi ka sebi,
prođoše i prolaze hiljade milja,
pa, niko ne zna sa kim i gde bi jer.....
List na vodi luta bez cilja.


Vreme stoji, mi, ipak tonemo,
vapaj za prošlim ćuti u nas,
želimo godine u jeku da otkinemo,
za sebe vežemo samo svežu vlas ali......
Vreme stoji, mi, ipak tonemo.


Život je magla, posebna saga,
obala vode, krater, pejsaž,
dolina, kamen, ulaz bez traga,
plamen, besmrtni kolaž,
Život je magla, bez cilja, bez traga.




Mesto za smeće

Divlji držaoci sreće - promolite glavu,
ostavite oružja kojim krčite staze,
pitomi gubitnici mašte - stanite na stranu pravu,
dozvolite da vas samo oni ispred gaze.

Gde se šuška da su reči bez slova,
osmesi na gladnim čeljustima, crne kiše,
tamo gde se zna da su zidovi bez krova,
baš tu položite ideju koja ne diše.


Pod kišobranom koji propušta i kap i zrak,
pred prozorom koji za prostor ne mari,
u pticu kojoj štrči samo jedan krak,
baš tu - odložite sve nepotrebne stvari.


U gume prazne, u okrnjeno poverenje,
na hladne šporete sa dimnim zavesama,
u ledenoj vodi gde se prikazuje vrenje,
baš tu - zakopajte korake namenjene sigurnim trasama.


U narandžaste kutije crne boje,
pod klimave noge u šupljini stola,
na litici, gde prsti sa zebnjom stoje,
baš tu - otkini i ostavi deo najvećeg bola.


Pod jastukom koji guši udisaje srca,
u žbun zaklonjen od svih toplota,
u utrobe živih leševa,
baš tu - sahranite strah što se duhom mota.


U stopala svega što se miče,
na pogledu što luta bez agregatnog stanja,
u vodu bez korita koja prezir stiče,
baš tu - udavite poslednje sekunde lutanja.

Aleksandar Arizanović je u junu mesecu, neposredno nakon objavljivanja zbirke,  svoju poeziju promovisao u kući Đure Jakšića, u Skadarskoj 34..