26. 8. 2012.

Nikola Radivojević




Nikola Radivojević (1988) je pesnik iz Mladenovca. Student  Filozofskog fakulteta u Beogradu.



PETI OBLAK



Desila se velika greška
Napuštanje praga bez zagrljaja
Bez dvoumljenja i nimalo teška
Kao korak manijaka kad ulice spaja
Ka konačnim zgradama sivog sjaja

Igraju se nečiji sinovi i kćeri
Zaslužuje onaj ko je hteo
Drugi odnose gumene zveri
Ostaje pitanje zašto sam se peo
Krokodil sa dna je sve preoteo

Udjoh u dim okupan i čiste kragne
Jedva me prepoznaše bez lanca i brade
Trebalo je samo da se niko ne sagne
Al zasja ogledalo i prevara stade
Pade mi karta i kolena i nade

Ne prolazi ružnoća prevaranta
I bez krvi na glavi umesto šaka
Uzeli su kola vredna pola dijamanta
Ostavili me bez zidova i štaka
Sloboda nije utočište ludaka

Sve sija pomereno ka centru
Samo prosjak ispred kamere
Ne mari za cene i rudnu rentu
Kutije mindjuše loše namere
Sve je dobro što nam ulice ne zamere.



BLEJKA ČESTO MEŠAJU SA HAKSLIJEM


Koncentrišem se na dud
Dok sviram kao da šepam
Publika misli da sam lud
Znam ko od njih dolazi iz stepa

Olabavljeno je ovo drvo
Večeras ću starima da sviram
Nagrade za klavir i načelo prvo
Ne smem nikada da diram

Vašarske pepeljuge oduzimaju pažnju
Note su plen praznih ljudoždera
Bilo da je post ili na ražnju
Ima dovoljno emo kaskadera

Sledeći glas će biti Tošin
Bolje ustreliti ga nego da se truje
Gadno je kad ti se u kafani sloši
A noć je, vrelo je, slabo se čuje

Za opstanak cipela moli se Pera
I malo pameti pod šeširom
Poruka mirnog nasmejanog klera
Bila je da treba ovladati lirom

Kišobran mora uvek da se nosi
S neba pada svakakvo smeće i cigle
Ko nepripremljen ode da prosi
Harmoniku će mu zameniti igle

Sa slikom u rukama igra jedna baka
Doslednost prekriva udove vrline
Sabrani pogledi dece iz mraka
Otrezne bolje od violine

Uobraženo dnevno šetanje
Prema prvoj trubi koja se trudi
Slušaoci imaju svoje nadmetanje
Prvak osvaja ugljenisane grudi.


MLADENOVAČKA I ARANDJELOVAČKA

Oporavljam se zaboravljam
Vladana kako izdaje naredbu
Stražara što me sahranjuju živog
Pesak izobličava nos i oči
Sipa fijuk egipatske tišine

Gasim se prisećam
Sekularnog gasa govora tela
Nameštenih nežnih kreveta kretena
Tako se odobrava melanholija
Sa najnižih državnih nivoa

Zavisno od neobičnih termina
Poput alkaloid mistika
I seckanih pogleda sa uzglavlja
Uramljuju se frejmovi (kv)
Sećanja habaju snove (kr)

Industrijski rad je generalno apstraktan
Naročito u poredjenju sa pišanjem krvi
Prvi bih uskočio u jezero mirnoće
Kroz iskonsku metro potrošnju
Dve perspektive i jedan ishod

Jedan natpis je primamljiviji
Povratkom čula čitanja
Lovac nepušač potreban za spot
Depersonalizacija garantovana
Za gubitak amnezije ne odgovaramo


Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.