Nenad Petrović

Nenad Petrović rođen je 1983.  Odrasatao u Mladenovcu. Završio Višu tehničku školu za Industrijski menadžment. Autor je priče "Društvance" koja je objavljena u zbirci " Prostor za morskog psa" u izdanju Kulturnog Fronta / KC Grad ( 2012).
Priča " Društvance" objavljena je  i u dnevnom listu "Politika". A nedavno je nedeljnik "NIN" objavio Nenadovu priču "Predsmrtna radost".



Društvance


            Bilo je to devetsto devedeset  i neke u Mladenovcu. Janko je sedeo kod kuće. Sam. Nekoliko zanimljivosti o njemu: trenirao je američki fudbal, bio je jak i sposoban fizički, i tako se osećao. Imao je dobru koordinaciju pokreta. Igrao je kvoterbeka. Na toj poziciji je razvijao osećaj za prostor i vreme. Tako je to u sportu, i njegovom životu (Jankovom). Uz sport koji ga je krasio, krasila ga je i grubost. Pričalo se da nije plakao ni kao beba, kad ga majka ne bi podojila ili uzela u naručje. Išao je u srednju školu u odeljenje sa Draganom. Dragan je bio dosta promišljeniji od Janka i zreliji, emocionalno i intelektualno.
            Janku je bilo dosadno kod kuće. Promislio je malo i pozvao svog druga iz odeljenja Dragana.
            - Ćao, šta ima Gago?
            - Halo, jesi li ti Janko?
            - Pa ja sam naravno, ko bi te tako oslovljavao sem majke? Možda devojka koju nemaš, hehe...
            - Aj se vidimo?
            - Ajde, zato i zovem. Idemo kod Steve. Sam je kući. Idemo da se zezamo, može?
            - Može - reče Dragan
            - Da svratim po tebe?
            - Svrati.
            Janko je obuo patike i čarape, i po sunčanom septembarskom danu krenuo. Posle nekoliko ulica stigao je do Draganove kuće. Bila je to mala trošna kuća. Prozor jedan otvoren. Sa simsa je isijavalo sunce. Kroz prozor se čulo Love me two times babe od Dorsa. Pokucao je na vrata i viknuo: "Gagice!". Njegova majka je otvorila i rekla da je u sobi i sluša muziku. "Sad ću da ga pozovem", reče majka
            Dragan je izašao i reče Janku: "samo da čujem početak sledeće pesme". Počelo je Riders on the storm, Dragan je smanjio i izašao. "Like an actor all alone…", pevušio je.
            Krenuli su nizbrdo kod Steve, nenajavljeni.
            - Baš je kul ova subota - reče Dragan.
            - Još više je kul što se ne ide u školu.
            - Hoćemo na basket popodne?
            - Videćemo, verovatno - reče Janko. Imaš li nešto para za čips?
            - Imam.
            - Dodaću ja nešto pa da kupimo u "Metrou".
            Sunce je tuklo neumoljivo. Podne tek što je prošlo ali po kratkim senkama se to nije ni primećivalo. Sredina septembra, poneki list opao sa listopadnog drveća. Omladinci su se zabavljali živeći punim plućima, mačke mjaukale, psi ćutali jer su ih se plašili, jer su ovo čudna vremena, jer smo i mi čudni. Tamo negde na drugom kraju grada, u nekoj fabrici je radila Jankova majka, koja nije ni znala da ima tako razdragano dete. Radila je iako je bila subota, jer su ovo čudna vremena. Janko i Dragan su se znojili pod pazuhom, po preponama i stopalima.
            Janko se vratio iz "Metroa" sa pornografskim časopisom, kesom čipsa i tri žvake, recitujući stihove pesme Woodoo Popeyea, "Za dobar provod pravim plan" - pevao je to skoro na sav glas, tako da su se neki prolaznici osvrtali.
            - Za dobar provod pravim plan, dole na ćosku društvo se zeza uz zvuke džeza, pije se pivo i kabeza….
            Neka baba koje je sa prozora sve to gledala, a i slušala, prekrsti se: "razbojnici i narkomani...".
            Dva školska druga su zašla za ugao, i stigla u haustor između zgrada, koji je vodio do Stevine kuće. Dragan je gledao s ushićenjem naslovnu stranicu časopisa dok se peo uz stepenice. Janko je držao čips u rukama, žvake "Turbo" u džepu, i dobro raspoloženje u glavi i ostatku organizma. Peli su se. Na vrhu stepenica je bio bicikl Stevinog oca, kojeg je ugledao Janko.
            - Kući mu je ćale - reče on Gagici.
            Dragan nije imao vremena za takve gluposti, i reče "šta ima veze", i onda sakri porno časopis u šorc. Popeli su se do vrata i počeli da se igraju igre ko će da pokuca na vrata, i priča sa onim ko se pojavi, a očekivali su Stevinog oca Milorada. "Ja stalno pričam sa matorim", reče Gaga i prebaci odgovornost na druga, očekujući da on sad pokuca i pita je li Steva kod kuće. Zatim se počešao po mudima preko mladalačkih dlaka, od znoja ga je svrbelo, i namestio časopis ispod stomaka da ne bi štrčao.
            Stevina majka je umrla nekoliko godina ranije od raka. Rak je prvo zahvatio dojke, pa je izvršena masektomija, zatim se proširio na kosti i unutrašnje organe, I tako je žena umrla u najtežim mukama, jaučući. Kao uspomenu na majku, Steva je čuvao proteze za dojke koje je nosila dok je bila živa, jedan nepotrošeni B.U. parfem i sve njene stvari u plakaru. Na taj način je on sa matorim slavio što mu je majka bila živa i odgajala ga dokle je mogla. Stevin otac u stvari nije bio mnogo mator - samo petnaest godina stariji od njih. I tako, dok se Dragan češao po mudima, izađe na vrata stana Stevin otac Milorad i reče: "Zdravo momci. Kod Stevana? Obojica su ćutali. Janko se počešao ispod pazuha i uzdahnuo: "Mi krenuli kod Steve." "Vidimo se, idem da vozim bicikl", rekao je Milorad i mahnuo im silazeći niz stepenice po bajs. Nije bilo ono lažno pretvaranje u stilu: "budite dobri, nemojte da pravite neke pizdarije". Janko je mahnuo čipsom i rekao "doviđenja".
            Pošto je čuo razgovor i galamu, Steva je izašao da vidi ko mu to dolazi. "Ooo mrmoti, to ste vi, ajte izvršite upad." Ali, niko nije ušao u stan, svi su čekali da Milorad odnese bajs preko stepenica i ispari. Kad se to desilo, sva trojica su ušla unutra. Stan je bio uređen lepo. Hodnik dugačak, vrata s leve strane vodila su u kenjaru i kupaonicu, ona sa desne strane su bila zaključana otkad je Stevi majka umrla. Tu mu je otac spavao i privodio ženske na oči mladog Steve. Njega to nije pogađalo. Smejao se tome i govorio da mu je otac idol. Najzad, hodnik se završavao dnevnom sobom u kojoj su bili TV i dva ležaja, i nišom koja je bila i kuhinja i trpezarija. Jedna vrata u dnevnoj sobi vodila su u Stevinu majušnu sobu, baš majušnu, s jednim krevetom i stolom bez stolica.
            Janko je počeo da se izuva, Dragan takođe. Steva ih je prekinuo: "Janko, noge ti ubijaju petlove od smrada, obuvaj se."
            - Ali…
            -Nemoj ali, molim te obuj se.
            Janko je poslušao.
            Dragan je izuo i čarape, uz objašnjenje: "vrućina, brate".
            Steva u papučama za plažu, Dragan bos potpuno, Janko u patikama i čarapama (oznojan i nervozan). Čips i pornografija na stolu Stevine sobe, pored knjiga za školu i ranca. Janko je stao na prozor Stevine sobe i gledao na ulicu. Dragan je pitao: "Imaš li neki alkohol?" "Imam litar vina", reče Steva.
            Posle petnaestak minuta, Janko je bio u kupatilu masturbirajući uz časopis koji su kupili u "Metrou" tog podneva. Dragan je rekao: "Baš ti je kul ćale, ne znam zašto ga se plašiš. I ti i Janko ga se plašite."
            Flaša vina je bila otvorena, tri čaše nasute. Janko se vratio iz kupatila bez časopisa. Uzeo je čašu sa vinom koje je bilo hladno, i nakrenuo. "Za obožavanje i klanjanje", reče.
Flaša je bila zamagljena. Janko srećan što je bez obaveza, Dragan se zabavljao gledanjem slika lepih devojaka po po čitavoj Stevinoj sobi. "Blago vama mrmoti", reče Steva. Ulicom ispod prozora je prolazio saobraćaj mladenovački, retki, septembarski. U vozilima su se kuvali ljudi bez klime. Sunce je udaralo nemilostivo po Srbiji celoj, a i po Mladenovcu, po krovu Stevine zgrade, i Miloradu koji je vozio bicikl po ovoj žegi. "Suviše je vrućina", uzdahnuo je i okrenuo vozilo ka stanu.