Promocija - Dejan Bogojević

 U Centru za kulturu - Mladenovac, održana promocija jubilarnog 50. broja časopisa za književnost , umetnost i kulturu AKT, iz Valjeva. Na promociji su govorili Dejan Bogojević, glavni i odgovorni urednik časopisa AKT i mr. Dušan Stojković , zamenik urednika.

Jubilarni broj AKT-a promovisan je nedavno i u Sloveniji, Poljskoj i Italiji. Pored časopisa na promociji u Mladenovcu bilo je reči i o stvaralaštvu Dejana Bogojevića.
Rođen 1971. godine u Valjevu. Piše poeziju, prozu, haiku, esej, dramu, književnu i likovnu kritiku. Zastupljen u preko dvesta zbornika, zajedničkih knjiga i antologija u zemlji i u inostranstvu. Objavljuje u većini domaćih li­stova, časopisa i revija, kao i u inostranim (Holandija, Slovenija, Engleska, SAD, Bugarska, Indija, Poljska, Makedonija, Novi Zeland, Irska, Rumunija, Japan, Nemačka, Rusija, Norveška...). Objavio četrdeset autorskih knjiga.(link)

Dejan Bogojević - Poezija i proza

ZLOSLUTNA PAPRAT

Zaljuljano lice. Struna predvodnika.
Munja proždire ljubavni šapat.
U toj šumi nisam mogao probuditi pesme.
U toj šumi nisam mogao usnuti boje.
Zasipam se sve brže i brže
slikama sa jezera.
Pustim vodama što kuljaju
kao ponoćni vali.
Pod kožom zacvileo sam mrtav.
Izlila se pesma.
Zloslutna paprat zeleni se u mom vrtu.
Raskriljene magle duše slivaju niz bedra.
Niz bodež. U zahuktalu vatru.
Ugašenu.





RUMENE DUBINE ZVONA

Posle svake plovidbe
talasi i jedra trepere na rubu
dotičući ogoljene vidike.
Polja bez plamena sunca.
Ptice bez krika nad nebom.
I ova pesma je prineta žrtva.
Lelujavo otiče noć.
Ruke mi pune
rumenih dubina.
Oglašavanje zvona
Potom…
Pitoma noć.



PRIČA ZADRTOG JUNAKA

Objasniću.
Otišao sam ne pominjući ime. Bez umora i bez ukusa koji bi proždirao. Okačen o tavanicu bez pitanja bejah zadovoljan kao želja sa kojom se ponovo srećeš.
Uz put, u ovoj prilici osetih hladnoću.
Nije došla hladnija noć. Korak i odzvanja broj.
I ponavljanje: "Opet zadrt junak!" Nema šaputanja. Zamišljen hodočasnik se pokaja. "To je put netaknutih". Još glasnije.
Turobno je.
Želim jaku bravu. Bez obzira ko je unutra biću ljubazan. Ubeđen u njegovu žeđ skrivah izvore. I beše lažni, i pravi beše.
Pojavljujem se sa svojom besedom. U svojoj kući sam. Da podignem glavu, da čujem vlastite reči. Naslonjen na zid, ispred mene senka.
Vrištim!!!


U PEĆINI SEBE

Oseća vodu pod tabanima i most se ljulja. Preveliki tovar ljudi puštenih iz ćumeza. Potom se prostreše valovita zelena dolina, četinarska šuma, pa deo zemljišta pod zrelom pšenicom.

Beg od skarednih prizora ga je gonio na nagle i neujednačene pokrete, dok je uzaludno tražio pećinu, drugu tamnicu. Vodio je poseban život pre događaja koji će u njemu izazvati strah od svakog šuma, svetlosti, čak i svetlosti svitaca.

Dugo je bio zatvoren. Nisu mu dali da slika, pa je slike čuvao duboko u sebi, verujući da će uspeti da ih, sačuvane, prenese na platno. Gledao je oko sebe unezvereno. Nije video nijedan detalj zamišljenih i čuvanih slika. Pomislio je da je to sasvim drugi svet. Hodao je bos ne osećajući ubode oštrih trnova. Jurio je ka pećini tražeći spas.

Mešale su se boje pred njim dok se telo grčilo. Začu gavrana. Pratio je njegov let i došao do ulaza u pećinu.

Ponovo smiren, stvarajući slike u sebi i čuvajući ih samo za sebe, napolje, jednostavno, nije hteo!


ODREDI SMRT

Podiže govorničku visinu glasa dok gleda ka gomili koja ga okružuje. Ugledao je nekoliko poznatih lica bez karakterističnog izraza. Kostimi su skrivali njihovu ličnost. Ljudi koji su ih doveli stajali su ukočeno. Čekala se njegova reč.

Podiže ruku, odredi smrt, zadrhta mu mišić u predelu stomaka. Nasmeja se. Posao je obavljen.


izvor:Književni pregled

povezano:blogspot.promocija-akt-i-antologija-zrnca

Vladimir Bjelanović

Vladimir Bjelanović, rođen  19.aprila 1981.godine u Novoj Varoši gde je završio osnovnu i srednju školu, poeziju piše već dugi niz godina. Predsednik  i jedan od osnivača Književnog kluba " Danilo Kiš" iz Nove Varoši, kao i član Teatra poezije " Marina Cvetajeva " takođe iz Nove Varoši. Pesme objavljivao u raznim književnim časopisima kao npr. Svitak , zatim u Zlatarskim Novostima, Večernjim Novostima......Forumu Tvorac Grada, Poezija SCG......., Poezin , Zbornicima Garavi sokak 2011( Inđija), Sinđelićeve Čegarske vatre ( Niš ), Šumadijske metafore (Mladenovac) , Ćirilica ( Petrovac na Mlavi ), časopisu Bdenje ( Knjaževac ), Između dva sveta (Udruženje književnika Branko Miljković, Niš)
 Student je  Grafičke tehnike i dizajna u Čačku.Slika i povremeno piše lirsku prozu.



Zlatni dan

Zlatni dan
Curi poput skrivenog
Meda u vlažnim zlatarskim
Šumama .
I ti si kao zlatni dan.
Lebdiš nalik leptiru
Nad vodama brzog toka.

Ponekad kradem tvoj pogled,
Nesmotreno, ali krajičkom oka.

Uvek si tu,
Nadomak jave,
I nadomak sna.

Čekam te na vijugavim stazama,
Na predelima opasanim
Drvoredom vrba i breza ....

A ti i dalje lebdiš,
Nad rekama nekim,
Nemim i dalekim,
Zlatasta....
Kao zlatni dan.




Zlatnom danu

Tebi ne treba neko kao ja ...
Pomahnitali poeta
Pred kraj leta ...
Tebi ne treba stih,
Niti priča o snu...

Ostavljaš m tek tako,
Lagano, lako poput vetra
Koji igra svoju igru ostavljanja!

Jer ti si Zlatni dan,
Jedan posve nedosanjan san,
A kraj je leta,
I zlatost se gasi ...

Valjda će naići neko,
U purpuru miholja,
Da zasija,
Da me spasi !



Prolećna poruka

Još jedno proleće

započinje kišom,

A duša mi žudi

za ljubavlju višom

od reči što šapućem

Mladom vetru što ludi.



Odjednom tišina,

tiša i od same smrti,

Pa zvuci kiše

kojima taj mlad vetar sudi.



Gledam u zamagljen prozor,

Čitam tajne znake tamnine...

Na tren vrana mi ko glasnik

doleće i prenosi poruku tišine.



Poruku Proleća, iz daljine

Čovečanstvo u ponoru - Esej na temu "Poezija Božidara Šujice"

ČOVEČANSTVO U PONORU 
(Izabrane i nove pesme, Božidar Šujica , priredio Zlatko Karsni ,IP Prosveta, 1995)

„U početku beše večni, bezgranični, tamni Haos“ – Hesiod

Pojam Haosa datira iz pradavnih vremena. Haos je definisan kao mitološki izvor nastanka sveta ali i prostor iz koga su se izdigli Bogovi kao što je to opisano u pelaškom mitu stvaranja sveta gde stoji da se Boginja svih stvari Eurinoma izdigla iz haosa. Otuda su nastala i druga božanstva kako bi od haosa stvorila red. U biblijskoj predstavi stvaranja sveta Bog je izmeđuostalog „razdvoijo svetlost od tame“ . 
U nameri da stvori savršen svet stvorio je i čoveka. Sve do čovečijeg pada u greh svet jeste bio savršeno mesto.
Padom , došla je i smrt, a sa njom na zemlju su stigla razaranja, uništenja, ratovi i ostali „ oblici haosa“ koje pre svega sprovode ljudi jedni prema drugima. Prvobitnim grehom čovek je svojoj vrsti doneo prokletstvo pale prirode.
O tome koliko je ljudski rod sklon „haosu“ znamo kroz istoriju ali i svakodnevnicu. Haos je postao slika mikrokosmosa različitih ljudi što se da videti po njihovim nedelima ali i delima. Jedni to pokazuju večitom žeđu za krvlju , ratovima, otimanjem dok drugi to čine razobličavanjem ovih prvih.
Tu najpre mislim na pesnike, čiji je izvor inpiracije zemaljski ili kosmički haos.
Pesnici zrače i svetlošću ali i tamom koja opominje svet.
Pesnici ponornici , pesnici haosa, oni koji razaznaju sve nemuštosti i nesavršenosti ovoga sveta jesu pesnici o kojima peva i Božidar Šujica jedan od najorginalnijih savremenih srpskih pesnika.
Za njih on kaže ( pevajući svesno ili nesvesno o sebi samom) kako: „Dahću na nesigurnim putevima“, naziva ih „Poštarima večnosti“ , dok za samu poeziju u svojoj pesmi „ Krila nigde uhvaćena“ veli da je „Čudo koje još uspravno stoji sa /Svojim mrtvima življim od živih“.

Božidar Šujica, pesnik je koji strahotne stvari, kao što je rat, opisuje koristeći reči-simbole , a ishodište svake bitke vidi kao rečno dno , gde, kako to i kaže u pesmi, „Rat“ :


„malodušni pesak i mulj 
prihvataju vešto svaki predmet,
komad majušni petparac,
časovnik i sve što voda domami.“

Dok u poslednjem stihu kaže:


„Jedan nesit zinuo som 
ustima kida snagom svom
lančić sa odsečene šake“

Stravičan je ovo prizor. Som jeste htonično biće, pa i ne čudi što pesnik kada piše o ratu pominje ribu čije stanište je mulj gde samo trulež i rečne zveri obitavaju. 
Kada bi reke imale Levijatana ( starozavezno morsko čudovište, u demonologiji Arhidemon – gospodar ili zajedničko ime za sve nemani mora .prim.aut) , taj stvor bi zasigurno bio nalik somu iz Šujičine pesme. Još jedan motiv rečnog čudovišta se nameće ovde a to je Vavilonski Tijamat, zmajevito stvorenje , koje obitava u morskom bezdanu i oličenje je haosa.
Šujicina vizija rata podseća i na sliku čiji je autor Vilijam Blejk koja nosi naziv „ Nelsonova duša vodi Levijatana“ (William Blake, The spiritual form of Nelson guiding Leviathan,) na kojoj je prikazan čuveni britanski pomorac i admiral Horejšio Nelson kako kroti čudovište obavijeno oko ljudskih tela koja simbolizuju nacije sveta.

U poređenju sa Šujičinom pesničkom predstavom morskog čudovišta nailazimo na jedan identičan motiv.
Nesito rečno stvorenje, poput živog bezdana trebalo bi da guta sve što se u njegovoj blizini nađe.
Ali ovaj u pesmi „Rat“ namerio se na lančić , šaka mu nije toliko interesantna. Nije li taj som u stvari moćnik koji vlada svetom, među narode unosi razdor, stvara konflikte po planeti, ubija gde stigne samo da bi zadovoljio svoj apetit , svoju pohlepu?
Taj som je čovek. Kao što se i za pomenutu Blejkovu sliku može reći da samo prividno simbolizuje čoveka koji je ukrotio zver, jer je i sam admiral Nelson za mnoge predstavljao zver, samo u ljudskom obliku. Danas je to predstava novog,superiornog čoveka koji vlada svetom.
Sličnu opservaciju iznosi i Zlatko Krasni, pisac predgovora i priređivač knjige Šujičinih najboljih pesama, kada pominje novi svetski poredak i dve vrste haosa , onaj haos koji razobličava današnje globaliste i haos koji ONI prave širom sveta. 
Sa druge strane kada u tu priču ubacimo hrišćanskog Boga, zapitamo se šta Bog koji je čoveku podario slobodnu volju tu može da promeni? Ne može ništa, jer čovek sam određuje kojim će putem ići, da li će se prikloniti svetlosti života ili tami razaranja i smrti.
A ljudi kao ljudi kažu : „ Bog ne postoji. Da postoji , ne bi dozvolio ratove, razaranja , strahote“ .
Kažu to ljudi i nastave dalje po starom, da se kolju , ubijaju , sakate.Neretko i u ime samog Boga. Nesvesni da se tako udaljavaju od Njega. Uvek se lako nađe razlog za neki novi rat, za neko novo bombardovanje , otimanje.
Napušten od ljudi koji se priklanjaju zlu ,Bog možda baš izgleda ovako kako ga je u pesmi „Kako je gladan i prozebao“ opisao i sam Šujica:


„Kako je gladan i prozebao
Bog jutros
Obučen u staklo
Promiče među
Putnicima Na aerodromu
Eskimi ga fotografišu
Vetar ga probada hladnim očima“

Da li su ljudi u stanju da isplivaju iz sopstvenog mulja i da li će se to ikada desiti teško je znati.
Svet je sve više opasno mesto za život zahvaljujući kojekakvim „somovima“ novog doba koji će možda nestati tek onda kada od silne alavosti krenu da jedu jedni druge ili sami sebe. Čovek će sam izazvati sopstvenu apokalipsu.
Stihovi iz pesme „Rećiću svojoj deci“ jesu pesnikovo viđenje nečega što je samo na prvi pogled deo prošlosti . I dalje je isto, ako ne i gore.


„Reći ću svojoj deci: Živeo sam u
Poremećenim vremenima. Nad mozgovima
LJudi besnela je oluja mrtvih. Zmije su
Pile vodu sakupljenu na repovima. Sloboda je
Bila onoliko istinita koliko je
Dobro bilo znak gorega!“

Nebo kao da je zaključano. Svetlost ne prodire na tlo, spojila se sa tamom (ponovo!?). To je deo neminovnog revirzibilnog procesa , gde će se sve vratiti svome izvoru, haosu prapočetka, da bi se nanovo stvorio bolji svet.
A možda i gori?
Odgovor znaju pesnici.


autor : Zoran Antonijević


"Šumadijske metafore" svake godine raspisuju i konkurs za esej. Ove godine tema konkursa bila je "Poezija Božidara Šujice". Pored eseja "Čovečanstvo u ponoru" u zborniku "Šumadijske Metafore 2012" na temu Šujičine poezije objavljeni su i eseji Oskara Daviča, Žarka Đurovića, Dušana Stojkovića i Luke Prošića.

Promocija : AKT i antologija "Zrnca" - Slovenija, Italija

Časopis za književnost, umetnost i kulturu „AKT“ iz Valjeva predstavljen je na međunarodnom festivalu koji se u Sloveniji i Italiji odrzao od 27. do 30. septembra 2012. godine u organizaciji KUD„Apokalipsa“ (Ljubljana).
Na 9-tom internacionalnom festivalu „Review within Rewiew“ (Škocjan, Sežana, Trst, Ljubljana) učestovali su umetnici iz 12 zemalja: Slovenije, Mađarske, Poljske, Češke, Hrvatske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Litvanije, Italije, Engleske i Srbije. Redakciju časopisa „Akt“ su predstavljali Dejan Bogojević, glavni i odgovorni urednik, mr Dušan Stojković, zamenik urednika i Danijela Bogojević, prevodilac.
Na Sajmu koji je održan u subotu, 29. septembra u Trstu izloženi su svi brojevi časopisa „AKT“.
U okviru festivala, u Sežani je promovisana antologija najkraće srpske proze ZRNCA, koju su priredili Dejan Bogojević i mr Dušan Stojković.

Antologiju na slovenačkom jeziku je objavila KUD „Apokalipsa“ (Ljubljana), a prethodno izdanje iste antologije na srpskom jeziku je objavila „Legenda“ iz Čačka. Ova antologija, po mišljenju učesnika festivala predstavlja jako bitan projekat za promovisanje srpske književnosti.

Časopis „Akt“, kao jedini časopis iz Srbije učestvuje peti put za redom na ovom značajnom festivalu.
Takođe časopis „Akt“ iz Valjeva, jedini iz Srbije je do sada objavljen na makedonskom u izdanju „Korena“ iz Kumanova, i na poljskom, u izdanju „Tekstualie“ iz Varšave.

Izvor: www.ugradu.info

Poezija Kine

Xia Yin ( 43 ) i  Li Shaojun (45)  su pesnici  iz Kine , gosti "Međunarodnog susreta pisaca u Beogradu". U ponedeljak 24. septembra  posetili su opštinu Mladenovac, gde je na Selters Banji organizovano pesničko druženje.Pored njih gosti su bili i pesnici Shi Ji Li i Yang Zi.

Oslobođeni  ( Xia Yin )


Oslobodi rečne  ribe, rakove i kornjače
Oslobodi nebeske svrake, pčele i  leptire
Oslobodi šumske bele zečeve, veveričije bebe, i male lisice
Oslobodi snove od princa i princeze iz klimaksa bajke

Oslobodi stare dane nevinosti , vrati ih u onakve
kakvim smo  ih nekada zamišljali
Oslobodi vrle želje pomažući humanitarnim grupama
nebo nad svetom uzeće oblik koji sam unapred osmislila
deca nikada ne saslušaju do kraja priče o vrlinama

svaki dan po jedna kap oslobodi se iz ribnjaka
koliko života je potrebno da se stvori more.
svaki dan po jedno seme ostane u bašti
nastavlja život u voćnoj žetvi

svakog zelenog dana čovečanstvo prirodu izražava
od malo kajanja možemo požnjeti čitavo blaženstvo
stavi kosmičku zahvalnost u moj duh
Moja besmrtna duša zauvek će ploviti.


Preveo na engleski  Klem Tsang
Prevod sa engleskog Zoran Antonijević

Noćni putnik  ( Li Shaojun )

Ponoć
Beli sjaj valja se po zemlji
Da li je to oruđe zločina?
Zašto je otišlo čim sam se okrenuo?

Nečujni miš
Uplašen nestaje
U dubini velikog rastinja

Diže se jesenji vetar, hladnije je
Zakopčavam kaput
Šetam dubinama tmine
Usamljen

Da li je neophodno to konstatovati
Ja nisam Šerlok Holms
Već rastrojeni putnik.




Iz dvojezične zbirke - "To" - Li Shaojun
Prevod sa engleskog : Zoran Antonijević

Zbornik "Šumadijske metafore" 2012

DVADESET PET GODINA NEUNIŠTIVE LEPOTE POEZIJE

Pristigla je dvadeset peta godina od kako se „Šumadij- ske metafore“ održavaju u Mladenovcu. Praznik su poezije i pesnika. Lepote same. Mali veliki jubilej kojim se naš Festi- val pridružuje onim retkim koji na našem tlu traju i opstaju. Naša pesnička smotra nije samo uspela da ostane na nogama, već se, rastući neprestano i nadrastajući samu sebe, preobrazila – bez lažne skromnosti – u jednu od najznačajnijih pesničkih ma- nifestacija među onima koje se dešavaju na našim prostorima, i potvrdila svoj – sasvim nesumnjivi – međunarodni karakter. Ove godine inostrani gost našeg Festivala bio je jedan od naj- značajnijih slovenačkih pesnika Niko Grafenauer, učesnik Ok- tobarskih međunarodnih susreta pisaca, a na predstavljanju na- še književne produkcije na istim susretima u Beogradu bio je i ruski pesnik Sergej Glovjuk. Učesnici našeg pesničkog konkur- sa i ovaj put su bili pesnici iz čitavog sveta: Republike Srp- ske, Crne Gore, Nemačke, Švedske, Švajcarske, Češke, Kanade, Novog Zelanda… Neki od njih su i u našem Zborniku. U rubrici „Darodavci“ i ove godine predstavljamo nekolike strane pesni- ke, one koji su postali deo pesničke tradicije vlastitih knji- ževnosti i one koji spadaju među najznačajnije aktivne stvara- oce u njima. Imate prilike da pročitate nove prevode pesama Vilijama Blejka (prevodilac je Bojan Belić), Rene Vivijen (Vla- dimir Jagličić), Joela Lehtonena (Ivana Brković), Igora Honji- na (Stanislav Travica), Malkolma de Šazala (Dušan Stojko- vić), Ivana Dobnika, Stanislava Repara, i Esada Babičića (pre- vodilac sa slovenačkog je autor ovog teksta). Okončavamo i pred- stavljanje prevoda sa francuskog jezika (pesme Danijela Bige i Kristijana da Silve) naše rano preminule sugrađanke Olivere Milićević.

Rubrika „Darodavci“ ove godine je omogućila da se na dostojan način obeleži dvadesetpetogodišnjica našeg festiva- la. U okviru nje objavili smo, pored ostalih, pesme onoga ko ga je zasnovao Stevana Sredojevića Polimskog, potom onih koji su s festivalom bili od samog njegovog početka – preminulog Mome Dimića i Radomira Andrića (o njemu štampamo i zasebnu knjigu Radomir Andrić ili poezija koja traje), zatim članova žirija i Saveta festivala. Tu su i pesme nekolikih pobednika: Milana S. Kosovića, Dragane Bukvić, Gorana Labudovića Šarla, Tomi- slava Markovića, Dejana Bogojevića, Mirjane Kovačević, Mi- ljurka Vukadinovića, Milenka Popića, Andreja Jelića Mario- kova, Željka Jankovića i Ognjena Petrovića. Jednako, i pesme dobitnika povelje „Karađorđe“ koju dodeljujemo počev od 2004. godine: Nikole Cincar Poposkog, Srbe Ignjatovića, Tomislava Mijovića, Radomira Andrića, Riste Vasilevskog, Miroslava Lukića i Zorana M. Mandića. Nismo se zaustavili na tome. U želji da „Darodavci“ budu pravi, i antologisjki, pesnički časo pis, štampali smo i pesme sijaset drugih pesnika čime smo – ubeđeni smo – pokrili naš pesnički prostor u najvećoj mogućoj meri.

Na ovogodišnjem konkursu učestvovalo je dvesta tride- set šest pesnika, a prozaici u poslali devedeset osam priča. Nastavlja se „priča“ koja traje nekoliko godina i kojoj izgleda neće ni biti kraja: među učesnicima je popriličan broj afirmi- sanih, oknjiženih, prestižnim nagradama nagrađivanih pesni- ka, ali se sve više pojavljuju i oni pesnici i pesnikinje od kojih se tek očekuje da prozbore svoje autentične pesničke reči. Naš Festival, i to je pravilo koje za njega važi, i prva je od- skočna daska za mnoge mlade autore. Ove godine kao poseban kuriozitet beležimo da se, pored mlade pesnikinje gimnazijalke Anđele Pendić, u našem zborniku obrela (malo istorije: podse- ća nas to na ranije godine kada su zbornik krasile pesme tada ta- kođe izuzetno mladih mladenovačkih pesnika: Tomislava Marko- vića, Branke Zgonjanin, Ivana Zečića, Marije Iritano, Ane Mitrašinović…), jedan od najmlađih učesnika ikada prisutnih, učenica prvog razreda gimnazije u Valjevu, Tijana Radovanović.

Zbornik je sačuvao svoju koncepciju. Sastoji se iz pregr- šti malih knjiga. Osnovicu čine – očekivano – prilozi nagrađe- nih, pohvaljenih i odabranih pesnika i pisaca kratkih priča.

U rubrici „Baštinik“ ove godine predstavljamo našeg dragog saradnika, Dušana Čolovića pesnika koji je u našim edicijama objavio čitavu seriju pesničkih knjiga: U ikoni duše, Orašački put, Odjek beskraja, Svetlosne dveri, Sinovima tajne svevišnje, Mleko jezika i – nedavno – Unutrašnje nebo.

Dobitnik povelje ”Karađorđe” za 2011. godinu samosvoj- ni je pesnik Zoran M. Mandić, koji vlastitu poeziju gradi kao osobenu simbiozu lirskog, dramskog i esejističkog. U Zborniku on je ”pokriven” studijom i nekolikim pesmama. Knjiga njegovih izabranih pesma Kafkina fontana, kojom se on ukazuje kao jedan od najznačajnijih živih srpskih pesnika, upravo se pojavila u našim izdanjima.

 Tema eseja bio je Božidar Šujica. Ovaj veliki a nepra- vedno skrajnuti pesnik, pokriven je nekolikim esejističkim prilozima Žarka Đurovića, Luke Prošića, Zorana Antonijevi- ća i Dušana Stojkovića, kao i dosad neobjavljenim tekstom iz 1984. godine velikog pesnika Oskara Daviča. U okviru rubrike „Darodavci“ donosimo dosad u knjigama neštampane pesme Božidara Šujice sasvim ubeđeni da će se nezasluženi veo ćuta- nja o njegovu pesništvu razgrnuti sasvim. Po prvi put smo, sjajnim prilogom „U potrazi za izgubljenim identitetom“ Gor- dane Smuđe, propratili prošlogodišnji pozorišni festival u Mladenovcu čiji je organizator Centar za kulturu u Mladenovcu, jedan od izdavača naših knjiga. Veliko nam je zadovolj- stvo da su nam se svojim kritičkim prilozima pridružili niš- ki pripovedač, romansijer, pesnik i esejist Saša Hadži Tančić i raniji pobednik našeg Festivala Milenko Popić (drugi, dra- gocenim, „Pričama o Konjoviću“). Nastavljamo sa kataloškim praćenjem mladenovačke književne produkcije.

Ove godine „Šumadijske metafore“ planiraju da izdaju više od desetak knjiga. Pored spomenutih – Mandićeve Kafkine fontane, Čolovićevog Unutrašnjeg neba i studije Radomir Andrić ili Poezija koja traje – te Zbornika 2012, pesničke knjige ovogodišnje pobednice Snežane Radojević i sedme knjige Gramatike smrti, to su i roman Policajka Jovanke Jovanović, Nevažni susreti Danijele Padejski, Srpska glava i druge pesme Đorđa Nikolića i – budite malo strpljivi – …

Prošlogodišnja pobednica po glasovima publike Ana Mitrašinović je pred vama sa pregršt pesama koje će vas – uveren sam – ubediti kako se oko našeg Festivala, i ne samo u sredini koja ga je iznedrila i održava ga, jate mladi pesnici pred kojima je prava pesnička budućnost.

urednik izdanja : Dušan Stojković


Sadržaj zbornika  "Šumadijske metafore" 2012

Dvadeset pet godina neuništive lepote  poezije, Dušan Stojković
Odluka žirija za poeziju                                                              

NAJLEPŠA PESNIČKA REČ 
Vremenski palindrom, Snežana Radojević, Kula                  
Vino iz Banjske, Miloš Janković, Beograd
U krzno uvijena smrt, Oliver Janković, Beograd

LEPOTA POEZIJE
Greška u oku slikara, Jelena Stojković Mirić, Beograd
Telegram, Damir Nedić, Kragujevac

PETNAEST ODABRANIH 
Kiša, Zlatko Vasić, Apatin
Molitva, Jelena Zarubica, Kula
Prizori tišine, Vlada Ilić, Smederevska Palanka
Govorila je mati, Miroslav Kostić Kole, Beograd
Plavo-sivi golub …, Marko Leštanin, Kraljevo
Osluškivanje rijeke, Branislav M. Luković, Berane, Crna Gora
Samo vazduh diše, Kaja Pančić Milenković, Pirot
Skajgezerka, Ana Mitrašinović, Mladenovac
Elegija o tuči, Miroslav Pavlović, Krnjevo
Ćutnja, Igor Rems, Bar, Crna Gora
Poslednji dan, Obren Ristić, Knjaževac
Misli iznosim na svetlost, Jevrosima Ristović, Beograd
Devojka sa trećeg voli da popije…, Gordana Smuđa, Beograd
Ispregnute reči, Stanislav Stefanović, Odžaci
Slava Svetog Nikole…, Bajo DŽaković, Jagodina 
 
PESNIČKA NADAHNUĆA
O malju i snegu…, Vladimir Bjelanović, Nova Varoš
Kako se pišu usnule pesme, Borislav Bora Blagojević, Ćuprija
Vremeplov, Danijela Bogojević, Valjevo
Ah te ulice, Nebojša Božinović, Niš
Beli ždral, LJubomir O. Vujović, Beograd
Ćutimo moja majka i ja, Majo Danilović, Novi Beograd
Glad, Mirjana Danilović, Beograd
Posvađani, Ozrenka Dragić, Zemun
Krajevi u mirenju…, Marina Drobnjaković, Novi Sad
Odasan, Vladimir Dulović, Nova Varoš
Oporuka, Slobodan Đekić, Vršac
Pesnik na Peku, Tomislav Đokić, Paraćin
Dokolica, Miloš Janković, Beograd
Završni račun, Miloš Janković, Beograd
Za danom koji protiče, Oliver Janković, Beograd
Saga o maratoncima, Oliver Janković, Beograd
Između ostalog, Vladeta Kolarević, Brezovac
Tetovaža na otvorenom srcu, Jefimija Kocić, Niš
111 godina kasnije, Slaviša Krstić, Smederevska Palanka
Aleksandrijski kvartet, Milan S. Kosović, Beograd
U tihom hramu duše, Slobodanka Luković, Kragujevac
Suvenir, Eleonora Luthander, Stokholm, Švedska
Popodne jednog pesnika, Jasmina Malešević, Beograd
U rezignaciji, Žiža Marković, Kragujevac
Zapitaj krajputaše, Olivera Marković, Kragujevac
Zatvori oči i videćeš, Vidak M. Maslovarić, Novi Beograd
Ti spavaš, Dušan Mijajlović Adski, Niš
Uporna crta, Milosava Mijović, Novi Beograd
Tugovanka za pesnikom …, Tomislav Milošević, Novi Beograd
Startni blok, Dragan Nedimović, Beograd
A sada ćuti i spavaj, Damir Nedić
Vena neuvena, Ana Nikvul, Mladenovac
Što ima sreću…, Dimitrije Nikolajević, Kragujevac
Put na nebo, Srđan Opačić, Novi Beograd
Mrak nečašća, Slavica Paunović, Kragujevac
Susret sa Ništa…, Anđela Pendić, Beograd
Svetovi, Predrag Petrović, Kruševac
Izlizane flekice, Tijana Radovanović, Valjevo
Lebdi riblja kost, Snežana Radojević, Kula
Lavirint u kutiji, Snežana Radojević, Kula
Možda će se roditi pesma, Balša Rajčević, Beograd
Martovske kiše, Tatjana Salinger, Beograd
Među knjigama, Aleksandar Soknić, Beograd
Ciganka koja prodaje kupus, Miloš Stojanović, Zemun
Lenoćka I, Jelena Stojković Mirić, Beograd
O još jednom pesniku, Saša Todorović, Gornji Stepoš
Oda alter egu, Olga Trubarac, Mladenovac
Bekstvo, Saša M. Ugrinić, Velika Plana
Tempo, Katarina Fiamengo, Novi Beograd
Prozorsko okno, Tamara Hrin, Ruski Krstur
Drugar, Snežana Freyja Čkojić, Valjevo

PESNIČKO DARIVANJE 
Radomir Andrić
Zoran Antonijević
Esad Babačić, Slovenija
Dejan Bogojević
Vilijem Blejk, Engleska
Dragana Bukvić
Risto Vasilevski
Rene Vivijen, Francuska
Miljurko Vukadinović
Nenad Glišić
Nebojša Devetak
Moma Dimić
Ivan Dobnik, Slovenija
Miloje Dončić
Branislav Zubović
Srba Ignjatović
Željko Janković
Miloš Janković
Andrej Jelić Mariokov
Mirjana Kovačević
Milan S. Kosović
Goran Labudović Šarlo
Joel Lehtonen, Finska
Miroslav Lukić (Belatukadruz)
Zoran M. Mandić
Ratko Marković Riđanin
Tomislav Marković
Tomislav Mijović
Bratislav R. Milanović
Zoran Milisavljević
Olivera Milićević (prevodi sa francuskog)
Aleksandar Milošević, Švedska
 Đorđe Nikolić
Ognjen Petrović
Milenko Popić
Nikola Cincar Poposki
Stanislav Repar, Slovenija
Blagoje Svrkota
Gordana Smuđa
Stevan Sredojević Polimski
Radomir Stojanović
Dušan Stojković
Miroslav Todorović
Igor Holjin, Rusija
Malkolm de Šazal, Mauricijus
Božidar Šujica

POBEDNIK GLASA PUBLIKE 2011.
Ana Mitrašinović, Pesme

INOSTRANI GOST “ŠUMADIJSKIH METAFORA” 2011.
Niko Grafenauer, Slovenija
Niko Grafenauer, pesnik bitka, Dušan Stojković
Pesme Nika Grafenauera

UČESNIK MEĐUNARODNOG SUSRETA PISACA
NA PROMOCIJI “ŠUMADIJSKIH METAFORA” 2011.
Sergej Glovjuk, Rusija

POVELJA “KARAĐORĐE” ZA 2011. GODINU, Zoran M. Mandić 
Saopštenje predsednika žirija
Nestvarni okviri esejističkog u Mandićevoj lirici, D. Stojković
 Pesme Zorana M. Mandića

KNJIŽEVNA NAGRADA BOGORODICA TROJERUČICA 2012.
FOND IVANKA MILOŠEVIĆ
Gančo Savov

LEPOTA PRIPOVEDANJA 
Odluka žirija za kratku priču i esej
Granice, Gordana Smuđa, Beograd,
Izokrenuti snovi, Nataša Ristić, Beograd
Sanduče, Jadranka Čavić, Prag, Češka
Kaput za Radovana, Branislav Banković, Mladenovac
Azeme, brate, LJubiša Smiljković, Sopot
Ona / One, Bajo DŽaković, Jagodina

ESEJI I PRIKAZI
„Izgledi za sutra“ Božidara Šujice, Oskar Davičo
 Dubine poetskih krugova, Žarko Đurović
 Poezija Božidara Šujice, Luka Prošić
 Čovečanstvo u ponoru, Zoran Antonijević
 Poezija Božidara Šujice, Dušan Stojković
 Dvokrilne pesme, Dušan Stojković
 Umirali su svojevoljno, Saša Hadži Tančić
 Priče o Konjoviću, Milenko Popić
 U potrazi za izgubljenim identitetom, Gordana Smuđa
 Katalog knjiga mladenovačkih pisaca
 Mladenovački pesnici u antologijama
 Recepcija izdanja „Šumadijskih metafora“

BAŠTINIK (11) DUŠAN ČOLOVIĆ 
Lirsko nebesje i nadnebesje D. Čolovića, Dušan Stojković
 Pesme Dušana Čolovića
 Pesničke zbirke Dušana Čolovića
 Pesme Dušana Čolovića u antologijama
 Kritika o pesništvu Dušana Čolovića

IN MEMORIAM
Dragovan Jovanović

PRED NJIMA JE PESNIČKA BUDUĆNOST 
Odluka žirija za učeničke radove,
Uspomene iz osnovne škole, Bogdan Marković
Ovo sam ja, Dušan Mitić
LJubav, Tamara Grujić
Devojka koja me je ubila, Sara Marniku


*Zbornik možete poručiti direktono kod izdavača.

Nikola Radivojević - "U vreme života" - kratki film

Svetlost dana nedavno je ugledao film Mladenovčanina Nikole Radivojevića "U vreme života".
U pitanju je kratki amaterski film sa apokaliptičkom simbolikom koja proizilazi iz međuljudskih odnosa .Film je napet  i likovi su stalno u strahu, moraju da paze gde idu i šta rade jer "Veliki brat" sve vidi, uz sve to imamo i masovni nestanak vode. Delovi filma snimani su u starim prolazima i propaloj industrisjkoj zoni u Mladenovcu.
Mladi reditelj Nikola Radivojević  studira filozofiju i piše poeziju.

Film je prošao takmičarsku selekciju na "Mikro-festivalu" , a premijeru ima danas u uličnoj galeriji na Bezistanu , Terazije 27, Beogradm u 21 i 30.

Režija, scenario, produkcija: Nikola Radivojević
Kamera: Uroš Pavlović
Montaža: Nikola Pantić
Tehnička podrška: Vesna Vlajić Blagojević

Povezano: nikola-radivojevic

Snežana Radojević - Vremenski palindrom

Snežana Radojević je pesnikinja iz Kule. Pobednica je konkursa "Šumadijske metafore 2012" , sa pesmom "Vremenski palindrom". Iz štampe je izašla istoimena zbirka Snežanine poezije. Tradicionalno , "Šumadijske metafore"  svake godine štampaju knjigu pobednika festivala. Od nedavno knjige se štampaju i uz podršku Centra za kulturu Mladenovac.

VREMENSKI PALINDROM

rasplićem kosu.
pitam: gde je orao?
u mom je dvorištu opet Bik Koji Sedi.
još ne vidi da neko u njegov vigvam odvodi beloputu brezu
koja se sve više pretvara u ženu što dalje odmiče.
ona divovski ćuti. ostavlja pogled.
ustiskuje u noć tragove svojih malih stopala.
               ( tvoji dlanovi imaju otisak prvih crteža.
                skini frak. luk i strele ostavi na leđima golim.
                dodirni mi bosim stopalom stopalo,
                pokaži riku jelena. mustanga. Odiseja u mišici.
                vuk stražari napolju).

prolazi Vronski.
Ana je upravo stresla šine s crne somotske haljine i
otišla istim putem kojim dolazi.
u neonskom gradu postavljaju žardinjere
dok kontejneri hodaju. i obrnuto.
ispod je skelet mamuta. drevni hram.
a Ćorkan hoda i hoda po klizavoj ogradi ćuprije.
               ( u tvoja okna kuca noć barokna,
                kopreni bordo pliš iza kog ispred tebe stojim.
                između vremena u kom Rubens slika
                i vremena u kom pljušti Vodena muzika
                ima vremena . da odem. ne odem.
                ludi komšijski petao zakukurikaće tek u podne).

gremlini vire. kentauri i satiri silaze u grad.
ljulja se voda vrelim asfaltom.
nad njim golub pismonoša raskriljen
između zvuka tam-tama i poštara koji zvoni dvaput
okreće vetar.
komšija mrgud rasteruje decu što hodaju napred-nazad
i pevuše: A nj a v o l i m i l o v a nj A.
                 ( ćutiš odnazad reči izgovorene sutra.
                 ona se kupala u mleku, gledam kako je gledaš.
                 punokrvnu. hlorofilnu. fluoroscentnu.
                 moja je rana - smiljana.
                 ponireš. vadiš mač iz kamena.
                 ne gledaš kako se porađam kraj topota kopita.
                 prsti akušera su hladni u porodiljskoj sali br.2).

neko je ostavio senku Sančo Panse
sliku Dorijana Greja
i zabranjeno voće na klupi
pod kojom gori Heraklitova vatra
                  ( a ja se pitam:
                  koji je danas datum stare poruke u boci
                  dok u senci tvog tela samoniče moj đurđevak).

ona pita: gde je orao?
on joj raspliće kosu.

Udruženje književnika Srbije -Promocija festivala "Šumadijske metafore" - Pesnici Kine u Mladenovcu

U ponedeljek 24. septembra u Udruženju književnika Srbije održana je promocija "Šumadijskih metafora" , književnog festivala koji ove godine slavi četvrt veka postojanja.

Na promociji su predstavljena nova izdanja "Šumadijskih metafora" , a publika je uživala u stihovima nagrađenih autora Snežane Radojević ( prvo mesto) , Miloša Janković i ostalih

Pored direktora festivala Nikole Kostadinovića o uspesima i značaju "Šumadijskih metafora" govorili su mr. Dušan Stojković,  Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije,  zatim književnici Miljurko Vukadinović, Zoran M. Mandić - inače dobitnik povelje Karađorđe za 2011. koja se svake godine dodeljuje autorima za životno delo, i pesnik Dušan Čolović.

Promocija "četvrt veka metafora" održana je u sklopu "Međunarodnih susreta pisaca Beograda". U ovoj manifestaciji učešće je uzeo veliki broj pisaca iz 45. zemalja sveta.

Tim povodom opštinu Mladenovac posetila je delegacija pesnika iz Kine.

Pesničko druženje organizovano je na Selters Banji, koja se pokazala kao izvrstan domaćin.

повезано: rezultati-konkursa-sumadijske-metafore
                 mijoslav-stevan-sredojevic-polimski

Promocija - Aleksandar Arizanović

U četvrtak 13. septembra,  u Centru za kulturu u Mladenovcu, održana je promocija prve zbirke pesama Aleksandra Arizanovića.
Zbirka pod naslovom "Pesme" objavljena je u izdanju Udruženja sveslovenske učenosti.
Na promociji je pored autora govorio Miroslav Dimitrijević književnik iz Paraćina,  stihove je čitala glumica Nada Stojimirov.
Aleksandar Arizanović je rođen 1986. u Beogradu.  Student je kriminalističko - policijske akademije. Živi i stvara u selu Međulužje, kod Mladenovca.



Magla

Plitko je more za velike nade,
knjiga od slova - beznađe reči,
i perut misli pokrete krade,
svaka vlas zbunjenost leči jer.....
Plitko je more za velike nade.


Mašta je atak na razum i mrak,
praznina za znanje, slobodno vreme,
san, trk ka nebu, stokorak lak,
milioni tona - nikakvo breme jer.....
Mašta je atak na razum i mrak.


Ćutnja je reč koja kaže - da,
pokret misli sa usana lednih,
slaganje i kvorum bez članova rada,
strah od sudara prepirki žednih,
Ćutnja je reč koja kaže - da.


Pogled je večnost, nekada tren,
let i krah života u zoru,
svežanj trske na teme oboren,
oteti uzdah u nespretnom govoru,
Pogled je večnost, nekada tren.

List na vodi luta bez cilja,
čovek u tami plovi ka sebi,
prođoše i prolaze hiljade milja,
pa, niko ne zna sa kim i gde bi jer.....
List na vodi luta bez cilja.


Vreme stoji, mi, ipak tonemo,
vapaj za prošlim ćuti u nas,
želimo godine u jeku da otkinemo,
za sebe vežemo samo svežu vlas ali......
Vreme stoji, mi, ipak tonemo.


Život je magla, posebna saga,
obala vode, krater, pejsaž,
dolina, kamen, ulaz bez traga,
plamen, besmrtni kolaž,
Život je magla, bez cilja, bez traga.




Mesto za smeće

Divlji držaoci sreće - promolite glavu,
ostavite oružja kojim krčite staze,
pitomi gubitnici mašte - stanite na stranu pravu,
dozvolite da vas samo oni ispred gaze.

Gde se šuška da su reči bez slova,
osmesi na gladnim čeljustima, crne kiše,
tamo gde se zna da su zidovi bez krova,
baš tu položite ideju koja ne diše.


Pod kišobranom koji propušta i kap i zrak,
pred prozorom koji za prostor ne mari,
u pticu kojoj štrči samo jedan krak,
baš tu - odložite sve nepotrebne stvari.


U gume prazne, u okrnjeno poverenje,
na hladne šporete sa dimnim zavesama,
u ledenoj vodi gde se prikazuje vrenje,
baš tu - zakopajte korake namenjene sigurnim trasama.


U narandžaste kutije crne boje,
pod klimave noge u šupljini stola,
na litici, gde prsti sa zebnjom stoje,
baš tu - otkini i ostavi deo najvećeg bola.


Pod jastukom koji guši udisaje srca,
u žbun zaklonjen od svih toplota,
u utrobe živih leševa,
baš tu - sahranite strah što se duhom mota.


U stopala svega što se miče,
na pogledu što luta bez agregatnog stanja,
u vodu bez korita koja prezir stiče,
baš tu - udavite poslednje sekunde lutanja.

Aleksandar Arizanović je u junu mesecu, neposredno nakon objavljivanja zbirke,  svoju poeziju promovisao u kući Đure Jakšića, u Skadarskoj 34..