Promocija - Dejan Bogojević

 U Centru za kulturu - Mladenovac, održana promocija jubilarnog 50. broja časopisa za književnost , umetnost i kulturu AKT, iz Valjeva. Na promociji su govorili Dejan Bogojević, glavni i odgovorni urednik časopisa AKT i mr. Dušan Stojković , zamenik urednika.

Jubilarni broj AKT-a promovisan je nedavno i u Sloveniji, Poljskoj i Italiji. Pored časopisa na promociji u Mladenovcu bilo je reči i o stvaralaštvu Dejana Bogojevića.
Rođen 1971. godine u Valjevu. Piše poeziju, prozu, haiku, esej, dramu, književnu i likovnu kritiku. Zastupljen u preko dvesta zbornika, zajedničkih knjiga i antologija u zemlji i u inostranstvu. Objavljuje u većini domaćih li­stova, časopisa i revija, kao i u inostranim (Holandija, Slovenija, Engleska, SAD, Bugarska, Indija, Poljska, Makedonija, Novi Zeland, Irska, Rumunija, Japan, Nemačka, Rusija, Norveška...). Objavio četrdeset autorskih knjiga.(link)

Dejan Bogojević - Poezija i proza

ZLOSLUTNA PAPRAT

Zaljuljano lice. Struna predvodnika.
Munja proždire ljubavni šapat.
U toj šumi nisam mogao probuditi pesme.
U toj šumi nisam mogao usnuti boje.
Zasipam se sve brže i brže
slikama sa jezera.
Pustim vodama što kuljaju
kao ponoćni vali.
Pod kožom zacvileo sam mrtav.
Izlila se pesma.
Zloslutna paprat zeleni se u mom vrtu.
Raskriljene magle duše slivaju niz bedra.
Niz bodež. U zahuktalu vatru.
Ugašenu.





RUMENE DUBINE ZVONA

Posle svake plovidbe
talasi i jedra trepere na rubu
dotičući ogoljene vidike.
Polja bez plamena sunca.
Ptice bez krika nad nebom.
I ova pesma je prineta žrtva.
Lelujavo otiče noć.
Ruke mi pune
rumenih dubina.
Oglašavanje zvona
Potom…
Pitoma noć.



PRIČA ZADRTOG JUNAKA

Objasniću.
Otišao sam ne pominjući ime. Bez umora i bez ukusa koji bi proždirao. Okačen o tavanicu bez pitanja bejah zadovoljan kao želja sa kojom se ponovo srećeš.
Uz put, u ovoj prilici osetih hladnoću.
Nije došla hladnija noć. Korak i odzvanja broj.
I ponavljanje: "Opet zadrt junak!" Nema šaputanja. Zamišljen hodočasnik se pokaja. "To je put netaknutih". Još glasnije.
Turobno je.
Želim jaku bravu. Bez obzira ko je unutra biću ljubazan. Ubeđen u njegovu žeđ skrivah izvore. I beše lažni, i pravi beše.
Pojavljujem se sa svojom besedom. U svojoj kući sam. Da podignem glavu, da čujem vlastite reči. Naslonjen na zid, ispred mene senka.
Vrištim!!!


U PEĆINI SEBE

Oseća vodu pod tabanima i most se ljulja. Preveliki tovar ljudi puštenih iz ćumeza. Potom se prostreše valovita zelena dolina, četinarska šuma, pa deo zemljišta pod zrelom pšenicom.

Beg od skarednih prizora ga je gonio na nagle i neujednačene pokrete, dok je uzaludno tražio pećinu, drugu tamnicu. Vodio je poseban život pre događaja koji će u njemu izazvati strah od svakog šuma, svetlosti, čak i svetlosti svitaca.

Dugo je bio zatvoren. Nisu mu dali da slika, pa je slike čuvao duboko u sebi, verujući da će uspeti da ih, sačuvane, prenese na platno. Gledao je oko sebe unezvereno. Nije video nijedan detalj zamišljenih i čuvanih slika. Pomislio je da je to sasvim drugi svet. Hodao je bos ne osećajući ubode oštrih trnova. Jurio je ka pećini tražeći spas.

Mešale su se boje pred njim dok se telo grčilo. Začu gavrana. Pratio je njegov let i došao do ulaza u pećinu.

Ponovo smiren, stvarajući slike u sebi i čuvajući ih samo za sebe, napolje, jednostavno, nije hteo!


ODREDI SMRT

Podiže govorničku visinu glasa dok gleda ka gomili koja ga okružuje. Ugledao je nekoliko poznatih lica bez karakterističnog izraza. Kostimi su skrivali njihovu ličnost. Ljudi koji su ih doveli stajali su ukočeno. Čekala se njegova reč.

Podiže ruku, odredi smrt, zadrhta mu mišić u predelu stomaka. Nasmeja se. Posao je obavljen.


izvor:Književni pregled

povezano:blogspot.promocija-akt-i-antologija-zrnca

Vladimir Bjelanović

Vladimir Bjelanović, rođen  19.aprila 1981.godine u Novoj Varoši gde je završio osnovnu i srednju školu, poeziju piše već dugi niz godina. Predsednik  i jedan od osnivača Književnog kluba " Danilo Kiš" iz Nove Varoši, kao i član Teatra poezije " Marina Cvetajeva " takođe iz Nove Varoši. Pesme objavljivao u raznim književnim časopisima kao npr. Svitak , zatim u Zlatarskim Novostima, Večernjim Novostima......Forumu Tvorac Grada, Poezija SCG......., Poezin , Zbornicima Garavi sokak 2011( Inđija), Sinđelićeve Čegarske vatre ( Niš ), Šumadijske metafore (Mladenovac) , Ćirilica ( Petrovac na Mlavi ), časopisu Bdenje ( Knjaževac ), Između dva sveta (Udruženje književnika Branko Miljković, Niš)
 Student je  Grafičke tehnike i dizajna u Čačku.Slika i povremeno piše lirsku prozu.



Zlatni dan

Zlatni dan
Curi poput skrivenog
Meda u vlažnim zlatarskim
Šumama .
I ti si kao zlatni dan.
Lebdiš nalik leptiru
Nad vodama brzog toka.

Ponekad kradem tvoj pogled,
Nesmotreno, ali krajičkom oka.

Uvek si tu,
Nadomak jave,
I nadomak sna.

Čekam te na vijugavim stazama,
Na predelima opasanim
Drvoredom vrba i breza ....

A ti i dalje lebdiš,
Nad rekama nekim,
Nemim i dalekim,
Zlatasta....
Kao zlatni dan.




Zlatnom danu

Tebi ne treba neko kao ja ...
Pomahnitali poeta
Pred kraj leta ...
Tebi ne treba stih,
Niti priča o snu...

Ostavljaš m tek tako,
Lagano, lako poput vetra
Koji igra svoju igru ostavljanja!

Jer ti si Zlatni dan,
Jedan posve nedosanjan san,
A kraj je leta,
I zlatost se gasi ...

Valjda će naići neko,
U purpuru miholja,
Da zasija,
Da me spasi !



Prolećna poruka

Još jedno proleće

započinje kišom,

A duša mi žudi

za ljubavlju višom

od reči što šapućem

Mladom vetru što ludi.



Odjednom tišina,

tiša i od same smrti,

Pa zvuci kiše

kojima taj mlad vetar sudi.



Gledam u zamagljen prozor,

Čitam tajne znake tamnine...

Na tren vrana mi ko glasnik

doleće i prenosi poruku tišine.



Poruku Proleća, iz daljine

Čovečanstvo u ponoru - Esej na temu "Poezija Božidara Šujice"

ČOVEČANSTVO U PONORU 
(Izabrane i nove pesme, Božidar Šujica , priredio Zlatko Karsni ,IP Prosveta, 1995)

„U početku beše večni, bezgranični, tamni Haos“ – Hesiod

Pojam Haosa datira iz pradavnih vremena. Haos je definisan kao mitološki izvor nastanka sveta ali i prostor iz koga su se izdigli Bogovi kao što je to opisano u pelaškom mitu stvaranja sveta gde stoji da se Boginja svih stvari Eurinoma izdigla iz haosa. Otuda su nastala i druga božanstva kako bi od haosa stvorila red. U biblijskoj predstavi stvaranja sveta Bog je izmeđuostalog „razdvoijo svetlost od tame“ . 
U nameri da stvori savršen svet stvorio je i čoveka. Sve do čovečijeg pada u greh svet jeste bio savršeno mesto.
Padom , došla je i smrt, a sa njom na zemlju su stigla razaranja, uništenja, ratovi i ostali „ oblici haosa“ koje pre svega sprovode ljudi jedni prema drugima. Prvobitnim grehom čovek je svojoj vrsti doneo prokletstvo pale prirode.
O tome koliko je ljudski rod sklon „haosu“ znamo kroz istoriju ali i svakodnevnicu. Haos je postao slika mikrokosmosa različitih ljudi što se da videti po njihovim nedelima ali i delima. Jedni to pokazuju večitom žeđu za krvlju , ratovima, otimanjem dok drugi to čine razobličavanjem ovih prvih.
Tu najpre mislim na pesnike, čiji je izvor inpiracije zemaljski ili kosmički haos.
Pesnici zrače i svetlošću ali i tamom koja opominje svet.
Pesnici ponornici , pesnici haosa, oni koji razaznaju sve nemuštosti i nesavršenosti ovoga sveta jesu pesnici o kojima peva i Božidar Šujica jedan od najorginalnijih savremenih srpskih pesnika.
Za njih on kaže ( pevajući svesno ili nesvesno o sebi samom) kako: „Dahću na nesigurnim putevima“, naziva ih „Poštarima večnosti“ , dok za samu poeziju u svojoj pesmi „ Krila nigde uhvaćena“ veli da je „Čudo koje još uspravno stoji sa /Svojim mrtvima življim od živih“.

Božidar Šujica, pesnik je koji strahotne stvari, kao što je rat, opisuje koristeći reči-simbole , a ishodište svake bitke vidi kao rečno dno , gde, kako to i kaže u pesmi, „Rat“ :


„malodušni pesak i mulj 
prihvataju vešto svaki predmet,
komad majušni petparac,
časovnik i sve što voda domami.“

Dok u poslednjem stihu kaže:


„Jedan nesit zinuo som 
ustima kida snagom svom
lančić sa odsečene šake“

Stravičan je ovo prizor. Som jeste htonično biće, pa i ne čudi što pesnik kada piše o ratu pominje ribu čije stanište je mulj gde samo trulež i rečne zveri obitavaju. 
Kada bi reke imale Levijatana ( starozavezno morsko čudovište, u demonologiji Arhidemon – gospodar ili zajedničko ime za sve nemani mora .prim.aut) , taj stvor bi zasigurno bio nalik somu iz Šujičine pesme. Još jedan motiv rečnog čudovišta se nameće ovde a to je Vavilonski Tijamat, zmajevito stvorenje , koje obitava u morskom bezdanu i oličenje je haosa.
Šujicina vizija rata podseća i na sliku čiji je autor Vilijam Blejk koja nosi naziv „ Nelsonova duša vodi Levijatana“ (William Blake, The spiritual form of Nelson guiding Leviathan,) na kojoj je prikazan čuveni britanski pomorac i admiral Horejšio Nelson kako kroti čudovište obavijeno oko ljudskih tela koja simbolizuju nacije sveta.

U poređenju sa Šujičinom pesničkom predstavom morskog čudovišta nailazimo na jedan identičan motiv.
Nesito rečno stvorenje, poput živog bezdana trebalo bi da guta sve što se u njegovoj blizini nađe.
Ali ovaj u pesmi „Rat“ namerio se na lančić , šaka mu nije toliko interesantna. Nije li taj som u stvari moćnik koji vlada svetom, među narode unosi razdor, stvara konflikte po planeti, ubija gde stigne samo da bi zadovoljio svoj apetit , svoju pohlepu?
Taj som je čovek. Kao što se i za pomenutu Blejkovu sliku može reći da samo prividno simbolizuje čoveka koji je ukrotio zver, jer je i sam admiral Nelson za mnoge predstavljao zver, samo u ljudskom obliku. Danas je to predstava novog,superiornog čoveka koji vlada svetom.
Sličnu opservaciju iznosi i Zlatko Krasni, pisac predgovora i priređivač knjige Šujičinih najboljih pesama, kada pominje novi svetski poredak i dve vrste haosa , onaj haos koji razobličava današnje globaliste i haos koji ONI prave širom sveta. 
Sa druge strane kada u tu priču ubacimo hrišćanskog Boga, zapitamo se šta Bog koji je čoveku podario slobodnu volju tu može da promeni? Ne može ništa, jer čovek sam određuje kojim će putem ići, da li će se prikloniti svetlosti života ili tami razaranja i smrti.
A ljudi kao ljudi kažu : „ Bog ne postoji. Da postoji , ne bi dozvolio ratove, razaranja , strahote“ .
Kažu to ljudi i nastave dalje po starom, da se kolju , ubijaju , sakate.Neretko i u ime samog Boga. Nesvesni da se tako udaljavaju od Njega. Uvek se lako nađe razlog za neki novi rat, za neko novo bombardovanje , otimanje.
Napušten od ljudi koji se priklanjaju zlu ,Bog možda baš izgleda ovako kako ga je u pesmi „Kako je gladan i prozebao“ opisao i sam Šujica:


„Kako je gladan i prozebao
Bog jutros
Obučen u staklo
Promiče među
Putnicima Na aerodromu
Eskimi ga fotografišu
Vetar ga probada hladnim očima“

Da li su ljudi u stanju da isplivaju iz sopstvenog mulja i da li će se to ikada desiti teško je znati.
Svet je sve više opasno mesto za život zahvaljujući kojekakvim „somovima“ novog doba koji će možda nestati tek onda kada od silne alavosti krenu da jedu jedni druge ili sami sebe. Čovek će sam izazvati sopstvenu apokalipsu.
Stihovi iz pesme „Rećiću svojoj deci“ jesu pesnikovo viđenje nečega što je samo na prvi pogled deo prošlosti . I dalje je isto, ako ne i gore.


„Reći ću svojoj deci: Živeo sam u
Poremećenim vremenima. Nad mozgovima
LJudi besnela je oluja mrtvih. Zmije su
Pile vodu sakupljenu na repovima. Sloboda je
Bila onoliko istinita koliko je
Dobro bilo znak gorega!“

Nebo kao da je zaključano. Svetlost ne prodire na tlo, spojila se sa tamom (ponovo!?). To je deo neminovnog revirzibilnog procesa , gde će se sve vratiti svome izvoru, haosu prapočetka, da bi se nanovo stvorio bolji svet.
A možda i gori?
Odgovor znaju pesnici.


autor : Zoran Antonijević


"Šumadijske metafore" svake godine raspisuju i konkurs za esej. Ove godine tema konkursa bila je "Poezija Božidara Šujice". Pored eseja "Čovečanstvo u ponoru" u zborniku "Šumadijske Metafore 2012" na temu Šujičine poezije objavljeni su i eseji Oskara Daviča, Žarka Đurovića, Dušana Stojkovića i Luke Prošića.

Promocija : AKT i antologija "Zrnca" - Slovenija, Italija

Časopis za književnost, umetnost i kulturu „AKT“ iz Valjeva predstavljen je na međunarodnom festivalu koji se u Sloveniji i Italiji odrzao od 27. do 30. septembra 2012. godine u organizaciji KUD„Apokalipsa“ (Ljubljana).
Na 9-tom internacionalnom festivalu „Review within Rewiew“ (Škocjan, Sežana, Trst, Ljubljana) učestovali su umetnici iz 12 zemalja: Slovenije, Mađarske, Poljske, Češke, Hrvatske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Litvanije, Italije, Engleske i Srbije. Redakciju časopisa „Akt“ su predstavljali Dejan Bogojević, glavni i odgovorni urednik, mr Dušan Stojković, zamenik urednika i Danijela Bogojević, prevodilac.
Na Sajmu koji je održan u subotu, 29. septembra u Trstu izloženi su svi brojevi časopisa „AKT“.
U okviru festivala, u Sežani je promovisana antologija najkraće srpske proze ZRNCA, koju su priredili Dejan Bogojević i mr Dušan Stojković.

Antologiju na slovenačkom jeziku je objavila KUD „Apokalipsa“ (Ljubljana), a prethodno izdanje iste antologije na srpskom jeziku je objavila „Legenda“ iz Čačka. Ova antologija, po mišljenju učesnika festivala predstavlja jako bitan projekat za promovisanje srpske književnosti.

Časopis „Akt“, kao jedini časopis iz Srbije učestvuje peti put za redom na ovom značajnom festivalu.
Takođe časopis „Akt“ iz Valjeva, jedini iz Srbije je do sada objavljen na makedonskom u izdanju „Korena“ iz Kumanova, i na poljskom, u izdanju „Tekstualie“ iz Varšave.

Izvor: www.ugradu.info