Vesna Korać, rođena je u Vrbasu 1969. godine. Obrazovala se i živela u Bačkoj Palanci ,studirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, diplomirala politikologiju u Novom Sadu. Piše poeziju i prozu.
Na ovogodišnjem konkursu koji su raspisale "Šumadijske metafore" Vesna Korać osvojila je prvu nagradu za poeziju. Tim povodom iz štampe je izašla njena zbirka pesama "Neodgodive slike" , u izdanju Šumadijskih metafora.
Vesna Korać spada u kategoriju afirmisanih pisaca. Sarađivala je sa veliki brojem časopisa (
Književne novine, Književnost, Zlatna greda, Trag, Ulaznica, Gradina, Dometi, itd). Zastupljena u pesničkim antologijama od nacionalnog i međunarodnog značaja. Poezija i proza prevođena na engleski, portugalski, mađarski, rumunski, bugarski i slovački jezik. Učesnik je međunarodnih i domaćih književnih festivala. U nekoliko navrata našla se u užim izborima za značajne književne nagrade. Član DKV-Društva Književnika Vojvodine i UKS-Udruženja književnika Srbije.
Objavila je četiri pesničke knjige : „Sarkazam reprodukcije“ (1994), „Uninije“ (1998), „Pesme i druge priče“ (2001), „Vitez od Ravnih Gomila“ (2008)
Roman: „Divlja loza, bršljan“ (2007).
SKUP
I kao što u snovima biva
dolazim na sprovod, ali kasno
sve je već obavljeno
Samo ljudi s čašama u ruci
Zastrašujući trenutak u kom uviđam
da niko me ne poznaje, da ne poznajem nikog
Ja sam ta i ta, sreli smo se te i te godine
Mi smo,
kako bih vam rekla...
Jedna uprosečena svest mi se obrati iz gomile
Priznajemo tri stanja polnosti
porodica, askeza i razvrat, kažite?
Ta ljubav tragično nemoguća
u kojoj je oduvek postojala fatalna klica propasti u
svetu
Koja je činila suvišnim
svaki poznati način između dvoje,
da se objasni
Mi smo stvaralački čin, ako razumete šta hoću da
kažem
nešto apsolutno smelo, što nije podleglo ničijoj
volji
Učestvovali smo u razotkrivanju tajne, ni muškarca ,
ni žene, već čoveka
Zašli smo u doživljaj one druge strane
Ono što ja znam o njemu, čitav svet ne zna,
U Bogu sam sagledala svoju polovinu,
tamo se srećemo nas dvoje
( Istina, prvih četvrt sata uvek bi bilo mučno)
Između nas nije bilo otuđenosti, ni izuzetne
privlačnosti,
lepotom bi stajali jedno u drugom
Nekanonske, neprilagođene stvari
On da je ovde, isto bi vam rekao
Rodovna prilika, opet mi se obrati
Hrišćanstvo ili neoplatonizam, svejedno
molim vas napustite skup
Teškog li sna, pomislih po buđenju,
teških li ljudi
MOŽE LI BITI GOVORA O UDALJENOSTI
Odavno već ne razmišljam o Bogu
recimo da iskoračim iz predanosti opstanku, tačnije
zaustavim se u njemu
i pomislim na prvu istinu
Sada već imam porodicu, potomstvo u nadležnosti
i Bog mi ne pada na pamet
Čak koliko mogu držim rastojanje
disciplinovano, kao jutarnju higijenu
Ni prve nalete Boga ni potonju tišinu
ne tumačim opasnom
Još od prvih dana redovno otplačem očite dokaze
i tako dobijem odgovore na sve što nas snađe
Može li stoga biti govora o udaljenosti
Neizbrojivi jesu ali se mogu imenovati
svi njegovi načini
Otud poezija,
zar ne?
Načini da ostanemo na direktnoj liniji
čak i kada naiđu dugi periodi otuđenosti
neverice i prolaženja kraj primera
njegove vidljivosti i pored svega nespojivog
Ali sada sam odrastao čovek
i suzdržavam se
U jutarnjim satima posebno
u snežnim prizorima, u susretima s patnjom i
lepotom
Zatvaram oči da odagnam svaku veru koju sam
rođenjem još dobio
Bog je cilindričan pomislim
uvek se vraćamo jedno drugom
Unutrašnjost je duga
Stoga se nakačim na koturove tog smisla
da odmorim,
jer bestežinstvo izjeda u samoći
Žičarom koja vodi pravo ka tišini
ni o čemu ne razmišljam
tek klizim
Dok smehom svog deteta
uranjam u oproste
ne znam koliko ću izdržati
Nikada,
nikada toliko strašan nije bio
Život
u kom ne sme biti bliskosti
sa najistinitijim delovima sudbe
Sa poezijom
LjUDI KOJI JEDU KROMPIR
Malo ko bi zastao od nas da nešto uzme
Ti sediš kraj česme na kamenu u senci
ja stojim na proplanku u bliziki kraj tebe
Prolazeći kraj našeg platna pomislili bi
idemo dalje
Samo bi nas mimoišli dragi
Daleko smo od prizora prvog greha
Izgnanja iz raja
Satira i bahantkinje
daleko od koketne veselosti
Istinitost naša ruši ideal ljubavi
od nas ništa uzeli ne bi
Više smo nalik Seuratovim kupačima na reci
bez trenutne impresije
s efektom jake sunčeve svetlosti
Čvrste jednostavne konture
prizor bezvremene stabilnosti
Bez dinamičnih poteza četkice
Ljudi smo koji jedu krompir u tišini
s nedostatkom svečarske obrednosti
Ispitati duhovnu stvarnost našeg postojanja
tražeći nokturno u crnom i zlatnom
Efekte vatrometa u tamnini
što bi
To je ono dvoje što sede kraj česme i ćute
opis je naše bliskosti
od koje ništa uzeli ne bi
povezano:
Obaveštenje o rezultatima konkursa za ŠUMADIJSKE METAFORE 2013 .
