Nikola Radivojević

Nikola Radivojević (1988) je pesnik iz Mladenovca. Student  Filozofskog fakulteta u Beogradu.

PETI OBLAK



Desila se velika greška
Napuštanje praga bez zagrljaja
Bez dvoumljenja i nimalo teška
Kao korak manijaka kad ulice spaja
Ka konačnim zgradama sivog sjaja

Igraju se nečiji sinovi i kćeri
Zaslužuje onaj ko je hteo
Drugi odnose gumene zveri
Ostaje pitanje zašto sam se peo
Krokodil sa dna je sve preoteo

Udjoh u dim okupan i čiste kragne
Jedva me prepoznaše bez lanca i brade
Trebalo je samo da se niko ne sagne
Al zasja ogledalo i prevara stade
Pade mi karta i kolena i nade

Ne prolazi ružnoća prevaranta
I bez krvi na glavi umesto šaka
Uzeli su kola vredna pola dijamanta
Ostavili me bez zidova i štaka
Sloboda nije utočište ludaka

Sve sija pomereno ka centru
Samo prosjak ispred kamere
Ne mari za cene i rudnu rentu
Kutije mindjuše loše namere
Sve je dobro što nam ulice ne zamere.

BLEJKA ČESTO MEŠAJU SA HAKSLIJEM


Koncentrišem se na dud
Dok sviram kao da šepam
Publika misli da sam lud
Znam ko od njih dolazi iz stepa

Olabavljeno je ovo drvo
Večeras ću starima da sviram
Nagrade za klavir i načelo prvo
Ne smem nikada da diram

Vašarske pepeljuge oduzimaju pažnju
Note su plen praznih ljudoždera
Bilo da je post ili na ražnju
Ima dovoljno emo kaskadera

Sledeći glas će biti Tošin
Bolje ustreliti ga nego da se truje
Gadno je kad ti se u kafani sloši
A noć je, vrelo je, slabo se čuje

Za opstanak cipela moli se Pera
I malo pameti pod šeširom
Poruka mirnog nasmejanog klera
Bila je da treba ovladati lirom

Kišobran mora uvek da se nosi
S neba pada svakakvo smeće i cigle
Ko nepripremljen ode da prosi
Harmoniku će mu zameniti igle

Sa slikom u rukama igra jedna baka
Doslednost prekriva udove vrline
Sabrani pogledi dece iz mraka
Otrezne bolje od violine

Uobraženo dnevno šetanje
Prema prvoj trubi koja se trudi
Slušaoci imaju svoje nadmetanje
Prvak osvaja ugljenisane grudi.

MLADENOVAČKA I ARANDJELOVAČKA

Oporavljam se zaboravljam
Vladana kako izdaje naredbu
Stražara što me sahranjuju živog
Pesak izobličava nos i oči
Sipa fijuk egipatske tišine

Gasim se prisećam
Sekularnog gasa govora tela
Nameštenih nežnih kreveta kretena
Tako se odobrava melanholija
Sa najnižih državnih nivoa

Zavisno od neobičnih termina
Poput alkaloid mistika
I seckanih pogleda sa uzglavlja
Uramljuju se frejmovi (kv)
Sećanja habaju snove (kr)

Industrijski rad je generalno apstraktan
Naročito u poredjenju sa pišanjem krvi
Prvi bih uskočio u jezero mirnoće
Kroz iskonsku metro potrošnju
Dve perspektive i jedan ishod

Jedan natpis je primamljiviji
Povratkom čula čitanja
Lovac nepušač potreban za spot
Depersonalizacija garantovana
Za gubitak amnezije ne odgovaramo

Kragujevac - OPEN POETRY

U Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu je u subotu, 11. avgusta održan festival „KG open poetry“.

Šesnaestoro pesnika, iz Srbije i Hrvаtske je uživo izvodilo svoje pesme, a publika ih ocenjivala zа nаslov nаjboljeg nа prvom festivаlu ovog tipa južno od Beograda u kome je, pored same poezije, značajno i to kako je njeni autori izvode uživo Od stotinjak prijаvа, koje su pristigle nа konkurs, tročlаni žiri odаbrаo je nаjbolje, koji su biti podeljeni u osam parova. U krаtkim pesničkim dvobojimа publikа je birаla „boljeg” pa su tako do polufinala stigle četiri devojke: Ana Mitrašinović iz Mladenovca, Gordana Rogić iz Užica, Mirjana Andrić i Violeta Eta Tomić iz Kragujevca.

Nakon nerešenog rezultata Ana Mitrašinović i Gordana Rogić podelile su treću nagradu, a u finalu protiv Mirjane Andrić, tesnom pobedom trijumfovala je Violeta Eta Tomić, kojoj je pripala nagrada od 15.000 dinara.
Izvor: http://www.ritamgrada.rs/

Nenad Petrović

Nenad Petrović rođen je 1983.  Odrasatao u Mladenovcu. Završio Višu tehničku školu za Industrijski menadžment. Autor je priče "Društvance" koja je objavljena u zbirci " Prostor za morskog psa" u izdanju Kulturnog Fronta / KC Grad ( 2012).
Priča " Društvance" objavljena je  i u dnevnom listu "Politika". A nedavno je nedeljnik "NIN" objavio Nenadovu priču "Predsmrtna radost".



Društvance


            Bilo je to devetsto devedeset  i neke u Mladenovcu. Janko je sedeo kod kuće. Sam. Nekoliko zanimljivosti o njemu: trenirao je američki fudbal, bio je jak i sposoban fizički, i tako se osećao. Imao je dobru koordinaciju pokreta. Igrao je kvoterbeka. Na toj poziciji je razvijao osećaj za prostor i vreme. Tako je to u sportu, i njegovom životu (Jankovom). Uz sport koji ga je krasio, krasila ga je i grubost. Pričalo se da nije plakao ni kao beba, kad ga majka ne bi podojila ili uzela u naručje. Išao je u srednju školu u odeljenje sa Draganom. Dragan je bio dosta promišljeniji od Janka i zreliji, emocionalno i intelektualno.
            Janku je bilo dosadno kod kuće. Promislio je malo i pozvao svog druga iz odeljenja Dragana.
            - Ćao, šta ima Gago?
            - Halo, jesi li ti Janko?
            - Pa ja sam naravno, ko bi te tako oslovljavao sem majke? Možda devojka koju nemaš, hehe...
            - Aj se vidimo?
            - Ajde, zato i zovem. Idemo kod Steve. Sam je kući. Idemo da se zezamo, može?
            - Može - reče Dragan
            - Da svratim po tebe?
            - Svrati.
            Janko je obuo patike i čarape, i po sunčanom septembarskom danu krenuo. Posle nekoliko ulica stigao je do Draganove kuće. Bila je to mala trošna kuća. Prozor jedan otvoren. Sa simsa je isijavalo sunce. Kroz prozor se čulo Love me two times babe od Dorsa. Pokucao je na vrata i viknuo: "Gagice!". Njegova majka je otvorila i rekla da je u sobi i sluša muziku. "Sad ću da ga pozovem", reče majka
            Dragan je izašao i reče Janku: "samo da čujem početak sledeće pesme". Počelo je Riders on the storm, Dragan je smanjio i izašao. "Like an actor all alone…", pevušio je.
            Krenuli su nizbrdo kod Steve, nenajavljeni.
            - Baš je kul ova subota - reče Dragan.
            - Još više je kul što se ne ide u školu.
            - Hoćemo na basket popodne?
            - Videćemo, verovatno - reče Janko. Imaš li nešto para za čips?
            - Imam.
            - Dodaću ja nešto pa da kupimo u "Metrou".
            Sunce je tuklo neumoljivo. Podne tek što je prošlo ali po kratkim senkama se to nije ni primećivalo. Sredina septembra, poneki list opao sa listopadnog drveća. Omladinci su se zabavljali živeći punim plućima, mačke mjaukale, psi ćutali jer su ih se plašili, jer su ovo čudna vremena, jer smo i mi čudni. Tamo negde na drugom kraju grada, u nekoj fabrici je radila Jankova majka, koja nije ni znala da ima tako razdragano dete. Radila je iako je bila subota, jer su ovo čudna vremena. Janko i Dragan su se znojili pod pazuhom, po preponama i stopalima.
            Janko se vratio iz "Metroa" sa pornografskim časopisom, kesom čipsa i tri žvake, recitujući stihove pesme Woodoo Popeyea, "Za dobar provod pravim plan" - pevao je to skoro na sav glas, tako da su se neki prolaznici osvrtali.
            - Za dobar provod pravim plan, dole na ćosku društvo se zeza uz zvuke džeza, pije se pivo i kabeza….
            Neka baba koje je sa prozora sve to gledala, a i slušala, prekrsti se: "razbojnici i narkomani...".
            Dva školska druga su zašla za ugao, i stigla u haustor između zgrada, koji je vodio do Stevine kuće. Dragan je gledao s ushićenjem naslovnu stranicu časopisa dok se peo uz stepenice. Janko je držao čips u rukama, žvake "Turbo" u džepu, i dobro raspoloženje u glavi i ostatku organizma. Peli su se. Na vrhu stepenica je bio bicikl Stevinog oca, kojeg je ugledao Janko.
            - Kući mu je ćale - reče on Gagici.
            Dragan nije imao vremena za takve gluposti, i reče "šta ima veze", i onda sakri porno časopis u šorc. Popeli su se do vrata i počeli da se igraju igre ko će da pokuca na vrata, i priča sa onim ko se pojavi, a očekivali su Stevinog oca Milorada. "Ja stalno pričam sa matorim", reče Gaga i prebaci odgovornost na druga, očekujući da on sad pokuca i pita je li Steva kod kuće. Zatim se počešao po mudima preko mladalačkih dlaka, od znoja ga je svrbelo, i namestio časopis ispod stomaka da ne bi štrčao.
            Stevina majka je umrla nekoliko godina ranije od raka. Rak je prvo zahvatio dojke, pa je izvršena masektomija, zatim se proširio na kosti i unutrašnje organe, I tako je žena umrla u najtežim mukama, jaučući. Kao uspomenu na majku, Steva je čuvao proteze za dojke koje je nosila dok je bila živa, jedan nepotrošeni B.U. parfem i sve njene stvari u plakaru. Na taj način je on sa matorim slavio što mu je majka bila živa i odgajala ga dokle je mogla. Stevin otac u stvari nije bio mnogo mator - samo petnaest godina stariji od njih. I tako, dok se Dragan češao po mudima, izađe na vrata stana Stevin otac Milorad i reče: "Zdravo momci. Kod Stevana? Obojica su ćutali. Janko se počešao ispod pazuha i uzdahnuo: "Mi krenuli kod Steve." "Vidimo se, idem da vozim bicikl", rekao je Milorad i mahnuo im silazeći niz stepenice po bajs. Nije bilo ono lažno pretvaranje u stilu: "budite dobri, nemojte da pravite neke pizdarije". Janko je mahnuo čipsom i rekao "doviđenja".
            Pošto je čuo razgovor i galamu, Steva je izašao da vidi ko mu to dolazi. "Ooo mrmoti, to ste vi, ajte izvršite upad." Ali, niko nije ušao u stan, svi su čekali da Milorad odnese bajs preko stepenica i ispari. Kad se to desilo, sva trojica su ušla unutra. Stan je bio uređen lepo. Hodnik dugačak, vrata s leve strane vodila su u kenjaru i kupaonicu, ona sa desne strane su bila zaključana otkad je Stevi majka umrla. Tu mu je otac spavao i privodio ženske na oči mladog Steve. Njega to nije pogađalo. Smejao se tome i govorio da mu je otac idol. Najzad, hodnik se završavao dnevnom sobom u kojoj su bili TV i dva ležaja, i nišom koja je bila i kuhinja i trpezarija. Jedna vrata u dnevnoj sobi vodila su u Stevinu majušnu sobu, baš majušnu, s jednim krevetom i stolom bez stolica.
            Janko je počeo da se izuva, Dragan takođe. Steva ih je prekinuo: "Janko, noge ti ubijaju petlove od smrada, obuvaj se."
            - Ali…
            -Nemoj ali, molim te obuj se.
            Janko je poslušao.
            Dragan je izuo i čarape, uz objašnjenje: "vrućina, brate".
            Steva u papučama za plažu, Dragan bos potpuno, Janko u patikama i čarapama (oznojan i nervozan). Čips i pornografija na stolu Stevine sobe, pored knjiga za školu i ranca. Janko je stao na prozor Stevine sobe i gledao na ulicu. Dragan je pitao: "Imaš li neki alkohol?" "Imam litar vina", reče Steva.
            Posle petnaestak minuta, Janko je bio u kupatilu masturbirajući uz časopis koji su kupili u "Metrou" tog podneva. Dragan je rekao: "Baš ti je kul ćale, ne znam zašto ga se plašiš. I ti i Janko ga se plašite."
            Flaša vina je bila otvorena, tri čaše nasute. Janko se vratio iz kupatila bez časopisa. Uzeo je čašu sa vinom koje je bilo hladno, i nakrenuo. "Za obožavanje i klanjanje", reče.
Flaša je bila zamagljena. Janko srećan što je bez obaveza, Dragan se zabavljao gledanjem slika lepih devojaka po po čitavoj Stevinoj sobi. "Blago vama mrmoti", reče Steva. Ulicom ispod prozora je prolazio saobraćaj mladenovački, retki, septembarski. U vozilima su se kuvali ljudi bez klime. Sunce je udaralo nemilostivo po Srbiji celoj, a i po Mladenovcu, po krovu Stevine zgrade, i Miloradu koji je vozio bicikl po ovoj žegi. "Suviše je vrućina", uzdahnuo je i okrenuo vozilo ka stanu.

Bojan Janićijević

Bojan Janićijević (1977) živi i radi u Mladenovcu. Bavi se pisanjem proze, slikarstvom i digitalnim videom.

***
..."Oče , znam da misliš da sam obična lenština; ali, dozvoli da ti protivrečim: poslove koji odgovaraju mom fizičkom i mentalnom sklopu, ja obavljam sa izuzetnom predanošću. Druga je stvar što moja zanimanja kod tebe uopšte nisu na ceni . Ali ne moraš zbog toga celog veka biti neraspoložen prema meni. Ja te uveravam da svoj zdravstveni problem nisam izmislio kako bih izbegavao da radim; uostalom čuo si iz usta samog lekara kako stvari stoje . Znam već šta ćeš na to reći , da je taj čovek budala. Međutim, ja se trenutno osećam veoma loše i to nije nikakvo prenemaganje; nisam kriv što nemam tvoju snagu i zdravlje. A ako mi slučajno još više pozli, oprt ću ja biti kriv, jer ćeš zbog mene biti prinuđen da prekidaš posao. Doduše, ti ga uopšte ne moraš prekidati, to je istina, već me samo možeš pomeriti negde u stranu gde ne bih puno smetao. Ali kada kreneš kući, samo bih ti predstavljao dodatni napor; moja težina nije velika, ali i jeste, ako bi morala da se nosi. Ali, zaboga, nećeš me valjda nositi do kuće, pa na šta bi to ličilo? Možeš me , naravno, ostaviti ovde, pa se po mene vratiti kasnije sa nekakvim vozilom, ali bi ti to prekratilo popodnevni odmor i ti bi opet bio ljut na mene".
" Nisam te, valjda, zato poveo ", prekinuo ga je iz razmišljanja očev glas, "da samo stojiš tu zaludan".
I on prionu na posao , razmišljajući, kako će ocu , stajući ravnopravno sa njim oči u oči, jednoga dana reći sve što mu godinama leži na srcu.

***
  "Pitam se, da li se prepoznao?", razmišljao je u postelji sa rukama podmetnutim pod glavu .
Iduće nedelje je ponovo otišao kod svojih, zgodnom prilikom se ušunjao u očevu sobu i bio poražen: sa razočarenjem je konstatovao da su stranice njegovog prvog romana koji mu je upravo bio objavljen , još uvek nerazrezane.
Opis jednog od likova, iz drugog poglavlja tog romana, veoma je podsećao na njegovog oca. Nadao se da će ga to omekšati. Ali to se neće desiti ako on ne pročita roman. A neukusno bi bilo navaljivati na njega da to učini.
Šest ili sedam godina posle objavljivanja pomenutog romana, dovršio je pismo koje je predstavljalo drugi pokušaj svojevrsnog obračuna sa ocem. Međutim , nikada ga nije poslao.

***
"Najviše od svega se grozio zvonceta na ulaznim vratima, koje se, uostalom, u njegovom stanu jako retko oglašavalo. Ako bi se povremeno i desilo da drugi ko osim poštara pozvoni - tokom vremena je dobro upoznao način na koji je poštar zvonio - primirio bi se tada u svojoj fotelji, i njegov ogromni trbuh, koji se u ravnomernom ritmu do tada podizao i spuštao, prestao bi da se pomera, žmirkao bi očima poput kakve sitne zverke što se primirila u dnu svoje jame i počeo da diše tek pošto se uverio da je opasnost sasvim prošla".
"Franc, otac te zove da mu pomogneš", čuo se ženski glas iz hodnika.
"U nezgodno vreme", pomislio je, negodujući pomalo u sebi što ga majka na ovaj način uznemirava. Ipak, nije želeo da ga otac suviše dugo čeka. Zato se ustade od radnog stola, sklapajući svesku iz koje je upravo čitao beleške za neku od svojih priča , kojoj još uvek nije nazirao pravi smer. Iz sobe je izašao zamišljen , ponavljajući u sebi deo poslednje rečenice koju beše pročitao : " u dnu svoje jame".

( Iz knjige " Svi psi idu u raj" ( grupa autora, 2011) izdavač "Centar za kulturu Mladenovac")

povezano : Čovek protiv vrzine

slika: He Ain't Heavy - Holy Wong

Ana Mitrašinović - treće mesto na Festivalu u Knjaževcu

U Knjaževcu je nedavno održan FESTIVAL KULTURE MLADIH SRBIJE, čiji je selektor bio Bratislav Milanović.

Žiri je radio u sastavu: Radomir Andrić (predsednik), Tamara Krstić iz Radio Beograda i Obren Ristić.

Prvu nagradu, TIMOČKU LIRU, koju dodeljuje Drugi program Radio Beograda, dobila je Milica Milenković iz Svrljiga, drugu - Nemanja Dragaš iz Beograda, a dve treće Ana Mitrašinović iz Mladenovca i Mina Gligorić iz Beograda. Pored Ane na Festivalu je učestvovala  i mlada pesnikinja iz Mladenovca Olga Trubarac.




Svi nagrađeni i učesnici Festivala dobili su i knjige - dar Udruženja književnika Srbije i Radio Beograda.


Izvor:UKS

Aleksa Novičić

Aleksa Novičić (1992) je  pisac iz Mladenovca. Autor je više pesama i kratkih priča. Njegodi radovi objavljeni su u zborniku "Šumadijske metafore". Prozu i poeziju objavljuje na blogovima i internet portalima .

Kafenisanje

Gađao sam je pikslom

Vratila mi je saksijom

Srećom promašili smo

Osećao sam kraj jače

Od rovca u glavi

I dok sam izlazio iz stana

Pitao sam se

S kim ću sad da pijem kafu?

Svakodnevni zapleti


Baš to..

Debeli I mršavi lik stajali su ispred kioska brze hrane. Debeli je naručio gurmansku pljeskavicu, mršavi tost.
-         Ja volim sise. – reče mršavi lik debelom.
-         I ja isto.
-         Znaš, ja volim da se sigram sa sisama moje ribe. Ona gleda neke spotove na jutubu, a ja joj gledam sise, pa ih pomirišem, pa udarim jednu, pa gledam šta radi druga, pa sve tako a ona bleji, gleda spotove, cita neku knjigu… napravio je filmsku pauzu, I sa ozbiljnim izrazom lica rekao: “Da sam ja riba, stalno bih se igrao sa svojim sisama pred ogledalom.”
-         Koje bre tvoje ribe?!
-         Pa kad je budem imao, ono kao.
-         Aha.
-         Ja se ponekad igram sa svojim sisama.- dodao je debeli.
-         Sise su fascinantna stvar, znaš da kad gledaš u sise 10 minuta dnevno to ti produži život za minut.
-         Znam, gled‘o sam I ja na diskaveriju.
-         Jebe kevu.
Prodavačica je okretala ko zna koju pljeskavicu u toj smeni. Već godinama radi noćnu I sluša pijane klince I matorce, manijake I klinke obučene kao kurve, dok čekaju pljeskavice. Pored ta dva tipa, stajao je jos jedan u odelu, gledao je cenovnik, neodlučan sta će da naruči. Prišao mu je jedan isto u odelu.
-         Dobro veče prijatelju.
-         Dobro veče, kako ste?
-         Evo, može bolje.
-         Eh, nažalost uvek može bolje.
-         Sta ćete da naručite? – pita ih prodavačica.
-         Pljeskavicu. – odgovoriše u glas.
-         Jebale vas vise pljeskavice. – promumljala je prodavačica sebi u bradu dok je bacala mleveno meso na roštilj.
Jednolično pistanje semafora I cvrčanje mesa na žaru je ubijalo tišinu. Dotrčava do kioska pijani čovek srednjih godina, radnička klasa, prilazi klincima, I uzbudjeno kaže:
-         Dečaci! ( uzima vazduh I hvata debelog za rame ) Dečaci, kola mi se ugasila, u pičku materinu, jel možete da pogurate, častiću vas pljuge!
-         ’Ajmo žgoljavi! – euforično je uzviknuo debeli.
-         Snajka čuvaj mi tost, eve ti pare, sa‘ ću dodjem!
Prijatelji su uzeli samo luk od priloga, seli u kola, jedan je odvezao drugog kući, pa otišao svojoj.
-         ’Ajmo dečaci gurajte jače!
-         Jeb‘o sam te usta debela za ovo. Jebale nas pljuge! – šaputao je mršavi, sa rukama na gepeku crvenog stojadina.
-         Puši kurac, pomažemo čoveku.- izdisao je debeli.
-         Misli na sise to će da pomogne.
-         Decaci, jel možete?!
Gurali su skoro celih dva kilometra I već su izašli na periferiju grada. Stojadin kašlje, kija I pali! Kola kreću.
-         ’Fala decaci! – pijano je uzviknuo covek.
-         A pljuge? – razdrao se debeli.
Pijani je provukao ruku kroz prozor I pokazao im prst. Srednji prst.
-         Kita! – reče mršavi.
-         Vidim I ja da je kita. ’ajmo nazad.
Vratili su se do grada, pokupili hranu I krenuli svako svojoj kući.




***


Jedan od dva prijatelja stigao je kući, pljeskavicu je pojeo još u kolima. Legao je pored žene u krevet. Ona je već spavala sa blagim i zadovoljnim smeskom na licu. Sigurno je bila umorna kad je legla ovako rano. – pomislio je čovek. Na pamet mu je pao jedan od radnika iz njegove firme. Razmišljao je da li da mu da povišicu. Onda se setio da mu nije dao platu više od godinu dana.
Njegov prijatelj stigao je kući, legao u krevet pored svoje žene, pokušao da zaspi. Nije mu išlo.
-         Ženo, ženo… - prodrmao je za rame.
-         Sta je bre konju, sta me budiš?
-         Uzeleo sam te se ženo. Da mi daš mal‘ pizde.
-         Ljubiša, tri je ujutru. – rekla je I pogledala ga ispod oka.
-         Mal‘ samo.
Upalila je svetlo na noćnom stočiću, stavila naočare, otvorila časopis I zadigla spavaćicu. Leti nije nosila gaće. To joj je ostao fetiš iz srednjoškolskih dana.
-         Penji se!
Ljubiša je umočio, sa izrazom lica srećnog malog deteta. Njegova žena liznula je kažiprst i okrenula stranu u kojoj je kolumna mršavog klinca sa kioska. Zašto volim zimu? - glasio je naslov kolumne. Počela je pažljivo da čita. Povremeno bi joj se oteo uzdah.
Stojadinov gazda stigao je kući, živeo je sam. Uključio je računar I na internet izbacio snimak koji je snimio pre par sati. Snimak gde ženu njegovog direktora jebe u bulju, a zatim krupan plan kako joj svršava po faci. Počeškao se po bradi, otvorio flašu piva, ubacio kasetu u rekorder I pustio snimakCrvene Zvezde devedeset prve godine. To je bila dobra utakmica.
Debeli klinac je stigao kući, uključio komp, brljao po netu, I našao dobar homemade pornić. Poznat mu se činio glumac. Svukao je majcu, I počeo nezno da se pipa po grudima.

Pivo

Sedeli smo ispred prodavnice. Upržilo na jedno čet’r’es stepeni. Sedim sa tim čo’ekom, I pijemo pivo. A pivo ladno k’o zmijče.
- Je li mali, jel znaš ti bre koja je razlika izmedju katoličke i pravoslavne pičke?! A?
- Ne’am pojma, koja?
- E pa, vidiš... katolička je vertikalno, a pravoslavna horizontalno! I da znaš!(duga pauza) Ne jebe se djokom nego dupetom! (grok, pljuc) E! Živeli!
- Živeli!
(Srkkk) Matori je bio odrpan, neobrijan, sed, nosio je crveni kačket sa natpisom “ FAST “ labavo na glavi. Prodao bi ženu i ćerku za gajbu piva. U glavi mi je prolazila reklama za reklamom. Uvijek medju prijateljima. Poruka je u boci. Muskarci znaju zašto. Jedna je Bačka. I nikako mi nisu bili jasni oni metroseksualci sto reklamiraju pivo. Kao neke ribe se tu lože, vrte dupe, oni gledaju utakmicu, boli ih kurac, sujeverni muškarci, kurac - palac. Ovo je bre život.
- MILE!DOLAZI U KUĆU, JEBEM LI TI ‘ĆER DETE MAJKINO U PIČKU PIJANO! JEL ĆE PARE SAME DA SE NAPRAVU, JEBEM LI TI OCA ŠAŠAVOG! A?
Mile se sa tužnim izrazom lica pokupio i otišao u kuću. Znam da se samosažaljevao u tom trenutku.
- ‘bem ti žene
Promrljao je sebi u bradu.
Ja sam ostao sam, naručio od prodavačice koja ne zna šta je čips još jedno pivo, i povremeno mrzeo sve što je prošlo ulicom. Na kraju me je mrzelo da mrzim. Ostao sam pijan i ravnodušan. ŽIVELI!!!

Pored pisanja pesama i kratkih priča Aleksa svira usnu harmoniku i  nastupa sa različitim bendovima u lokalnim i Beogradskim klubovima. http://soundcloud.com/aleksa-novicic/road-house-bluez-u-prolazu

http://soundcloud.com/aleksa-novicic/just-a-gigolo

http://soundcloud.com/aleksa-novicic/suzie-q-you-can-leave-your-hat

Ostali linkovi : 

http://bundolo.org

kurmoj.blogspot

Mijoslav Stevan Sredojević Polimski - Idejni tvorac festivala "Šumadijske metafore"

Mijoslav Stevan Sredojević Polimski (1927-1998) idejni je tvorac književnog festivala "Šumadijske metafore". Festival ove godine slavi četvrt veka postojanja. Ovaj pesnik je vodio i mladenovačko književno društvo "Prkos".

Objavio je više zbirki pesama , a o poeziji Polimskog govorili su između ostalih:  Ljubivoje Ršumović, Radojica Tautović, Radomir Andrić, Akademik Petar Vlahović, Banika Bojić i mnogi drugi književnici i kritičari.  

Pesnik Đuro Milekić u jednom pogovoru o Polimskom kaže: 

" Veoma mlad sa 14. godina, branio je svoje selo ( Vinicka, Prijepolje) od neprijatelja, da bi nastavio da breme celog Drugog svetskog rata iznosi po prostorima otadžbine. Na olatru otadžbine našla se i cela pesnikova porodica: Majka, Otac, Brat. Mijoslavljeva sudbina bila je surova. Duh ratnog vremena uzeo mu je i ćerku i sina - aktivnog oficira otadžbinske vojske. Iz njegove duše izviru pesme kojima želi da očuva od zaborava sva zla roda svoga.U skladu sa tim Milekić kaže i da je Polimski zahvaljujući "poetskoj vatri" nadživeo sopstvenu kataklizmu".

Preuranjena berba

Grožđe zri u vinogradima
zrna se pune suncem avgustovskim
a meni zima pod rebrima

Ko zna
u kome vremenu živim
u kojim slikama tražim
likove nasmejane

Grožđe zri u vinogradima
a moji čokoti već obrani.



Bezdanica

Sanjam brata kako se ruši
obe ruke
u čudnoj mreži
snagom kroti u svojoj duši
obesnog lava
koji reži

Ali ubicu još ne mogu
naći u snu u svom brlogu
i kad se javi
nema lica
san je ogromna
bezdanica.


Zmija

Čija je to zmija
što palaca
na naše ruke snene
prema Suncu
ispružene
čija se to zmija
oko naših duša
savija
čija je to zmija
u paprati
gde nas ostavi
bez zaštite
prerano mati.

( M.S.S.Polimski - iz zbirke pesama " Drugo bdenje " )

povezano: Šumadijske metafore

Dejan Aleksić "Jedino vetar" Promocija u Mladenovcu

Nagrada "Meša Selimović", koju su ustanovile "Večernje novosti" i Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije pre 24 godine, prošle godine dodeljena je Dejanu Aleksiću za knjigu pesama "Jedino vetar". Tim povodom U Centru za kulturu u Mladenovcu nedavno je održana promocija Aleksićeve zbirke pesama, na kojoj su pored autora govorili književni kritičar Dušan Stojković i Jelena Milović urednica programa u mladenovačkom Centru za kulturu.

Dejan Aleksić (rođen 1.maja 1972) je srpski književnik. Na književnu scenu stupa sredinom devedesetih, sa prvim objavljenim delom u 22. godini. Smatra se jednim od najznačajnijih književnih stvaralaca mlađe generacije. Njegove pesme su uvrštene u brojne zbornike i antologije, a prevođen je na engleski, nemački, norveški, bugarski, grčki, makedonski, mađarski, slovački, slovenački i rusinski jezik.

Živi u Kraljevu i radi kao urednik za poeziju u književnom časopisu Povelja.

TAMO GDE POČINJE SVET

Svet počinje sа druge strаne nаšeg znаnjа.

Recimo, tаmo gde jednа ubogа stаricа

potpаljuje vаtru štаmpom iz prošlog vekа.

U sumrаk, vetаr hlаdnim vokаlimа zаšivа vаzduh, 

i vrаne su nepomične poput rekvijemskih 

notа, štаmpаnih nа skeletu brezа.

Pomenemo li nа ovome mestu melаnholiju,

svet će odjeknuti prаzninom pod mаljevimа

nаšeg sirotog znаnjа. Stogа, nekа bude 

dа sumnjа i prizvoljnost uzele su mаhа

nаd nаšom nevinom željom dа svetа imа.

Jer, svet počinje sа druge strаne nаšeg znаnjа.

Tаmo, recimo, gde pospаni knjigovođа

zаveštаvа sаmoću аlgebаrskim аnđelimа.

Nа stolu, krаj hrpe rаčunа i poreskih šifаrа,

godinаmа stoji urаmljeni zаgrljаj njegove 

pokojne žene i ćerke kojа rаspliće tаjne boljeg 

životа, negde nа tužno dаlekom čvorištu 

meridijаnske mreže. Svetlo je slаbo, а oči 

umorne i svа je prilikа dа će noć biti dugi

eho sprаm zаtrаvljenih zidinа duše.

Odаvde, dаkle, mogаo je dа počne svet,

dа nemа nаnosа pretpostаvki. O sаmoći

i bolu, o kаlendаrimа i stаdu izbrojаnom pred sаn.

Jer, svet počinje sа druge strаne nаšeg znаnjа.

Moždа tаmo gde mlаdi pаroh odlаže jevаnđelje

posle službe u prаznoj seoskoj crkvici.

Ono mаlo preostаlih meštаnа posustаje u veri

ili je dаvno klonulo pod utegom sumnje. Ali obnoć

može se čuti kаko crkveni miš grickа

osu vаseljene. Užаd zа zvonа već su pojeli

njegovi preci, u vreme kаdа se još ukаzivаhu

čudа. Noćаs će biti oluje i zаklаćeno zvono 

oživeće u sopstvenoj utrobi. Ali suviše je 

stvаrnosti u glаdnim glаgolimа, suviše nаsleđenog

smislа u veri ili sumnji dа time zаpočeo bi svet.

Jer, svet počinje sа druge strаne nаšeg znаnjа.

A nа drugoj strаni nаšeg znаnjа leži običаn

oblutаk, čekаjući dа gа neko hitne u svet.

Ali ko će zаći u tаko duboku šumu,

krаj tаko hlаdne i mrаčne vode kojа zvezde

leči od slepilа?

TO DRVO

Može biti dа u svаkom od nаs

rаste po jedno sаmotno drvo,

sа čijih grаnа nepomično visi

prаznа ljuljаškа ili u krošnji

rđа žičаni skelet zmаjа.

Neko ime ili znаk, može biti,

zаrаstа u njegovoj kori, ili

rаste sа njim, kаo tihi tumor.

U olujne dаne, ono se drži 

grčevito zа jаlovinu nаših 

snovа. Potom, mirno kаo prorok,

dugo nа sebi nosi svetlu pređu

kišа koje nismo isplаkаli.

Moguće je dа to drvo zаtvаrа

mudre kružnice godovа izа

vremenа zа koje mislimo dа je

nаše. Stogа strepi nаd zimаmа

koje iznovа stižu, sа zvucimа

sekirа i prvim mršаvim vаtrаmа. 

Kаtkаdа zаželi dа proviri

grаnom ili pusti mаkаr senku

kroz krletku nаših rebаrа. 

To nаs trgne kаo kаkvа rаskošnа

idejа ili nаvаlа božаnskog

ushitа. Čovek je nаšаo sebe.

Potom čovek sklopi oči, а u njemu

ne prestаje pаdаnje lišćа.

Ali moždа o svemu tome trebа

tvrdo ćutаti. Moždа trebа poći

sаm nа ulicu, u šumu kojа hodа.

I kucnuti triput u drvo 

kаdа neko pohvаli nаm izgled.

Jer, može biti dа u svаkom od nаs

po jedno sаmotno drvo rаste.

I drhti dok čаvli zvezdа drže noć

i drvoseče pevаju o ljubаvi,

dole, u dаvno usnulom selu.

( Dejan Aleksić, iz zbirke pesama "Jedino vetar")

Rezultati konkursa Šumadijske metafore 2012

Na jubilarni 25. književni konkurs "Šumadijske metafore" pristigao je veliki broj radova iz zemlje i inostranstva. Žiri , kao i uvek, nije imao lak zadatak.

Žiri za poeziju činili su književnici Radomir Andrić, Bratislav Milanović i Dušan Stojković.
Prvo mesto i štampanje knjige u izdanju " Šumadijskih metafora" osvojila je Snežana Radojević, pesnikinja iz Kule, pesma Vremenski palindrom. Drugo mesto u kategoriji poezije osvojio je Miloš Janković iz Beograda, pesma Vino iz banjiške a treće Oliver Janković takođe pesnik iz Beograda, pesma U krzno uvijena smrt.
Odabrane su i pohvaljene pesme sledećih autora:

Jelena Stojković Mirić - Beograd
Damir Nedić - Kragujevac
Zlatko Vasić - Apatin
Vlada Ilić - Smederevska Palanka
Stanislav Stefanović - Odžaci
Kaja Pantić Milenković - Pirot
Bajo Džaković - Jagodina
Branislav M. Vučković - Berane
Gordana Smuđa - Beograd
Miroslav Pavlović - Kraljevo
Obren Ristić - Knjaževac
Igor Rems - Bar
Miroslav Kostić Kole - Beograd
Jelena Zarubica - Kula
Jevrosima Ristić - Smederevo
Ana Mitrašinović - Mladenovac
Marko Leštanin - Kraljevo

Članovi žirija za prozu bili su Zoran Milisavljević, Jasmina Čabrilo i Nikola Kostadinović.
Po njihovom mišljenju prvo mesto osvojila je Gordana Smuđa iz Beograda, drugo Jadranka Čavić iz Praga a treće Nataša Ristić iz Beograda. U zborniku Šumadijskih metafora naćiće se i pohvaljene priče Branislava Bankovića iz Mladenovca, protojereja Ljubiše Smiljkovića iz Sopota i Baje Džakovića iz Jagodine.

U kategoriji eseja, čija je ovogodišnja tema bila " Poezija Božidara Šujice " odabrana su dva eseja koja će se naći u jubilarnom zborniku festivala "Šumadijske metafore" . To su eseji Dušana Stojkovića i Zorana Antonijevića.

Rezultati u kategoriji učeničkih radova biće naknadno objavljeni

Pored radova pomenutih autora u zborniku festivala koji ove godine slavi četvrt veka postojanja naći će se i radovi još 44 autora.

Dvadesetpeti Književni konkurs - Šumadijske metafore 2012

Šumadijske metafore Mladenovac

Savet Šumadijskih metafora Mladenovac
r a s p i s u j e
DVADESETPETI KNjIŽEVNI KONKURS
za poeziju, prozu i esejistiku




Propozicije :

1.Pesnici dostavljaju po tri pesme koje ocenjuje
žiri za poeziju.

2.Prozaisti dostavljaju jednu kratku priču , isključivo dužine
do 5 kucanih strana novinarskog proreda , koju ocenjuje
žiri za prozu.
3.Ovogodišnja tema eseja je: Poezija Božidara Šujice.
4.Sve radove slati pod šifrom u tri primerka .

Rešenje šifre kao i same radove poslati u posebnom
kovertu, zapečaćenom , na adresu :

Biblioteka «Despot Stefan Lazarević «
11400 Mladenovac , Kralja Petra I 175.
sa naznakom : «Za književni konkurs «
Konkurs je otvoren od 1. do 15. aprila 2012. godine. Nagrađeni i odabrani radovi biće objavljeni u dvadeseet prvom Zborniku Šumadijskih metafora .
Nagrada pobedniku festivala za poeziju je objavljivanje knjige pesama , ostale nagrade su novčane .

Kontak: tel. 011/8230-200
e-mail: sumadijske.metafore@gmail.com

Direktor festivala

Nikola Kostadinović